Од Чолиних хитова до оперских арија
Дијапазон репертоара једног од тренутно најбољих тенора с ових простора је велики - од Здравка Чолића и Кемала Монтена, преко традиционалних, изворних песама, до оперских арија. Ипак, у последње време Душан Свилар се интензивно бави мјузиклом, а недавно је постао и стални члан ансамбла Позоришта на Теразијама, у којем игра насловну улогу у „Фантому из опере“.
„Сви ми који студирамо соло певање на Музичкој академији имамо и предмет који се зове глума и сценски покрет, који постоји и на Факултету драмских уметности. Сећам се да нам је једном професор рекао: 'Неки од вас можда неће бити у опери, неки ће можда бити у мјузиклу'. Он нас је, на неки начин, већ тада припремио и упозорио на нешто што може да се деси, а што нисмо очекивали. И десио се тако и први мјузикл који сам радио у продукцији КПГТ-а, у режији Љубише Ристића, на текст Пурише Ђорђевића, 'Тајна црне руке'. То је био мој први професионални контакт с мјузиклом као жанром и свидело ми се. Игром случаја, пар година касније сам отишао на аудицију за 'Фантома из опере' и тако је мој пут кренуо ка мјузиклу“, каже Свилар у интервјуу за новогодишње издање емисије „Орбита културе“.
На питање колико је мјузикл захтеван жанр с обзиром на спој три врсте уметности, певања, глуме и кореографије, наш саговорник одговара:
„Мјузикл јесте један од најзахтевнијих жанрова када је у питању музичко-сценска уметност. Не могу да кажем да је тежи од опере или оперете, свака од тих уметности носи своје изазове. У класичној режији опере можете да изађете без кореографије и да изнесете арију. Сонгови се изводе на потпуно другачији начин и заиста имају један специфичан, захтеван мизансцен“, каже Свилар.
Нови сингл почетком године
Иако је тренутно професионално ангажован на пољу мјузикла, Душан Свилар наставља да гради соло певачку каријеру, те је у припреми нови сингл, који би требало да буе пормовисан почетком године:
„Песма је љубавна, текст је написао Момчило Бајагић, а музику Растко Аксентијевић. Настала је у студију 'Спарта'. Једном приликом смо тако необавезно певушили мелодије које су нам падале на памет и Растко је у једном тренутку рекао: 'Е, сада ћу ја нешто да кренем да свирам, ти настави да певаш' и тако је било, настала је мелодија коју је врло брзо чуо Бајага и рекао: 'Да, ја ћу написати стихове на ово'. Истога дана позвао ме је у 11 увече и питао: 'Дуле, је л’ спаваш? Узми оловку и папир и пиши текст'. Тако је и било. Ниједну реч нисмо преправили, све је остало онако како је написао, све се лако отпевало“.
Упркос недостатку наступа и живе интеракције с публиком током пандемије коронавируса, Душан је своје пратиоце на друштвеним мрежама често увесељавао гласом, гитаром и клавиром.
„Иако нисам неки претерани љубитељ друштвених мрежа, пошто је то био једини начин комуникације с публиком, обраћао сам се путем видео-клипова, кроз песму и музику. Не волим тај израз 'социјална дистанца', јер мислим да је нетачан и непрецизан, ако смо сада сви физички удаљени, не треба да будемо и друштвено“, закључује певач.
На питање да ли се приватно презасити музике и шта слуша у последње време, наш саговорник каже:
„Зависи од расположења, али, ево, у последњих пар недеља слушам искључиво инструменталну музику. Вероватно ће ускоро наступити период када ћу опет слушати вокално-инструменталну. То је сад за време Божића. Има јако лепих божићних песама и некако се увек радујем овом празнику“.