У тој зони, наиме, сеизмички таласи драстично смањују брзину, према неким истраживањима и до 50 одсто.
Како је пренео „Nature Geoscience“, унутрашња структура УЛВЗ-а конзистента је са пореклом базалног океана магме који је у почетку чинио спољашњи део Земље.
Истраживање је предводио Сурија Пачаји са универзитета у Јути, а учествовали су, између осталих, и научници са Националног универзитета Аустралије. Тим је користио на хиљаде компјутерски модификованих сеизмичких таласа да би истражили УЛВЗ испод Коралног мора између Аустралије и Новог Зеланда.
То подручје је изабрано због велике учесталости земљотреса и сеизмичких таласа које ти догађаји ослобађају.
Према речима професора са аустралијског универзитета Хрвоја Ткалчића, структура УЛВЗ-а је дуго била научна мистерија, али су нова открића помогла да се развије најјаснија слика до сада.
„Користећи напредак у сеизмологији и математичкој геофизици на Националном универзитету Аустралије показали смо да се УЛВЗ састоје од слојева. Током милијарди година обликовања и преобликовања Земље, те зоне су се узбуркале близу језгра планете, али су углавном остале нетакнуте. То је као јаје у колачу које се не меша са другим састојцима, упркос сталном мешању свуда око њега“, објаснио је он.
Нова научна открића назвао је значајним пробојем која расветљавају не само трагове о томе како се у раној фази Земља формирала, већ и потврђују да су УЛВЗ скупине остатака процеса који су прилично исти као и пре неколико милијарди година.
Пачаји је истакао да највише изненађује откриће да УЛБЗ нису тако хомогени као што су научници раније мислили, већ „садрже снажне структурне и композиционе варијације унутар себе“.