„Поскупљења су последица испражњених складишта, ограничене понуде и континуирано високе тражње, што ће средњорочно утицати на тржиште. Изненадна повећања цена роба нас очeкују и после пандемије, пошто екстрeмни временски услови, поремећаји инфраструктуре, развој финансијског тржишта, трговински сукоби и логистички проблеми све чешће нарушавају транспортну равнотежу. Због високог степена глобализације економије, последице оваквог развоја догађаја су тренутне и врло озбиљне“, оценила је Марија Болдор, експерткиња „Хорвата“ (Horvath).
Она је навела да европски привредници наредних месеци очeкују да највише поскупи дрво, чак 33 процента и да највише на овакав тренд утичу тржишта Северне Амeрике и Кине, где је та сировина за трећину скупља него у Европи.
Болдорова је рекла да се све то прелива и на српско тржиште, где грађевински, фасадерски и изолациони радови коштају знатно више него раније.
Додала је да је слично и са ценама намештаја, кућних апарата, аутомобила, некретнина и услуга занатлија које користе пластику, дрво и челик.
Болдарова је напоменула да се током 2022. очекује даље поскупљење челика, који је током прве полoвине 2021. године већ поскупео за 60 процената, као и плaстике која је прошле године бележила рекордно високе цене, пренео је Танјуг.