https://sputnikportal.rs/20220109/susa-skok-cena-hrane-rast-izvoza--cudna-godina-za-srpsku-poljoprivredu-sta-nas-ceka-u-2022-1133156508.html
Суша, скок цена хране, раст извоза – „чудна“ година за српску пољопривреду, шта нас чека у 2022.
Суша, скок цена хране, раст извоза – „чудна“ година за српску пољопривреду, шта нас чека у 2022.
Sputnik Србија
Претходна година је за пољопривреду била „чудна“. С једне стране суша је узимала данак приносима, с друге стране цене хране су расле. Род је подбацио, а извоз... 09.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-09T11:24+0100
2022-01-09T11:24+0100
2022-01-09T11:24+0100
србија – економија
економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/09/1133156846_3:0:1919:1078_1920x0_80_0_0_9d6519cb4faeca5cbcdbdc26dc4ed1fb.jpg
Иако се у први мах чинило да година неће бити добра за пољопривреднике, 2021. многе је позитивно изненадила. Душан Радановић из Чуруга, мастер економиста са стадом од 450 оваца, сматра да је лане овчарство било најисплативија грана сточарства."Мислим на моменталну цену јагњади која се креће до 350 динара са ПДВ-ом коју плаћају откупљивачи. Поређења ради, прошле године у овом моменту, ценовна разлика је неких 150 динара", Радановић, пише јавни сервис.Због суше, знатно су пали приноси шљиве и вишње. У ратарству су највише страдали кукуруз и соја, али им је цена расла. Кукуруз је поскупео готово за трећину, соја за чак 60 посто.Пољопривредници који су чували пшеницу при крају године могли су да зараде и до 40 одсто више него у време жетве. Стручњаци верују да ће их то мотивисати да више сеју декларисано семе, јер га тренутно користе на половини њива. Са тзв. семеном са тавана нисмо конкурентни у извозу."Ми имамо проблем са квалитетом. Ове године смо имали доста разговора са компанијама из региона због ширења берзе на тржиште региона. И управо као највећи проблем српског тржишта, српске пшенице, издвајају квалитет," каже Милош Јањић са Продуктне берзе Нови Сад.Држава обећава улагање у системе за наводњавањеУ 2021. пољопривреда је због суше забележила пад производње од пет посто. Како у наредним годинама недостатак падавина не би десетковао род, држава обећава да ће наставити да улаже у системе за наводњавање. Активни су пројекти 60–70 милиона евра. Требало би да омогуће заливање додатних 150.000 хектара, и тада бисмо наводњавали више од пет одсто укупних површина у земљи.Упркос паду приноса и извозу око четири посто мање количине, од извоза пољопривредних производа зарађено је више него било које године у протекле две деценије. То је искључиво резултат скока цене хране у целом свету."Оне чине половину – 52 посто укупног извоза. Пале су количински за шест посто, док је вредност извоза повећана за 23 посто. Када говоримо о воћу, које је друга категорија по значају, ту је још занимљивија ситуација: пад је био око три посто, док је вредносно извоз већи чак за 66 посто. Ако говоримо о томе ко је најбоље прошао, делом су то произвођачи, делом трговине. С друге стране, неко је то морао да плати – то су потрошачи. Они су поднели тај поремећај који је забележен лане", рекао је Иван Николић са Економског института.Међутим, сада су на удару поскупљења и пољопривредници. Процењују да ће због високе цене и несташице минералних ђубрива, половину добити из прошле године уложити у репроматеријал за предстојећу сетву.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, привреда и пољопривреда
србија – економија, привреда и пољопривреда
Суша, скок цена хране, раст извоза – „чудна“ година за српску пољопривреду, шта нас чека у 2022.
Претходна година је за пољопривреду била „чудна“. С једне стране суша је узимала данак приносима, с друге стране цене хране су расле. Род је подбацио, а извоз порастао, тачније зарада од продаје пољопривредно-прехрамбених производа на иностраном тржишту. Премашила је пет милијарди долара, што није забележено у последњих двадесетак година.
Иако се у први мах чинило да година неће бити добра за пољопривреднике, 2021. многе је позитивно изненадила. Душан Радановић из Чуруга, мастер економиста са стадом од 450 оваца, сматра да је лане овчарство било најисплативија грана сточарства.
"Мислим на моменталну цену јагњади која се креће до 350 динара са ПДВ-ом коју плаћају откупљивачи. Поређења ради, прошле године у овом моменту, ценовна разлика је неких 150 динара", Радановић,
пише јавни сервис.
Због суше, знатно су пали приноси шљиве и вишње. У ратарству су највише страдали кукуруз и соја, али им је цена расла. Кукуруз је поскупео готово за трећину, соја за чак 60 посто.
"Долазим са терена који има изузетно сушан и песковит терен, тако да су нам приноси баш били доста лоши. Цена је поправила мало ситуацију, али не може да покрије губитак који је настао због слабог рода", каже пољопривредник из Гардиноваца Ђорђе Бечелић.
Пољопривредници који су чували пшеницу при крају године могли су да зараде и до 40 одсто више него у време жетве. Стручњаци верују да ће их то мотивисати да више сеју декларисано семе, јер га тренутно користе на половини њива. Са тзв. семеном са тавана нисмо конкурентни у извозу.
"Ми имамо проблем са квалитетом. Ове године смо имали доста разговора са компанијама из региона због ширења берзе на тржиште региона. И управо као највећи проблем српског тржишта, српске пшенице, издвајају квалитет," каже Милош Јањић са Продуктне берзе Нови Сад.
Држава обећава улагање у системе за наводњавање
У 2021. пољопривреда је због суше забележила пад производње од пет посто. Како у наредним годинама недостатак падавина не би десетковао род, држава обећава да ће наставити да улаже у системе за наводњавање. Активни су пројекти 60–70 милиона евра. Требало би да омогуће заливање додатних 150.000 хектара, и тада бисмо наводњавали више од пет одсто укупних површина у земљи.
"Они су опремљени да могу да буду двонаменски. Не само да могу да буду за одводњавање, него и за наводњавање. Држава поред тога даје и новац, 50 одсто поврата за системе за наводњавање. За тифоне, пумпе, црева... То је посао државе да обезбеди линијску инфраструктуру и да помогне пољопривредним произвођачима да то што је направљено да могу да искористе за наводњавање својих пољопривредних површина", истакао је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.
Упркос паду приноса и извозу око четири посто мање количине, од извоза пољопривредних производа зарађено је више него било које године у протекле две деценије. То је искључиво резултат скока цене хране у целом свету.
"Оне чине половину – 52 посто укупног извоза. Пале су количински за шест посто, док је вредност извоза повећана за 23 посто. Када говоримо о воћу, које је друга категорија по значају, ту је још занимљивија ситуација: пад је био око три посто, док је вредносно извоз већи чак за 66 посто. Ако говоримо о томе ко је најбоље прошао, делом су то произвођачи, делом трговине. С друге стране, неко је то морао да плати – то су потрошачи. Они су поднели тај поремећај који је забележен лане", рекао је Иван Николић са Економског института.
Међутим, сада су на удару поскупљења и пољопривредници. Процењују да ће због високе цене и несташице минералних ђубрива, половину добити из прошле године уложити у репроматеријал за предстојећу сетву.
