Последњег дана прошле године, Бранимир Џони Штулић је, уместо новогодишње честитке свим обожаваоцима широм бивше СФРЈ, на свом Јутјуб каналу објавио нови, дупли албум „Сплет“ са 28 композиција.
Вест је широм „региона“ дочекана са одушевљењем, да би после неколико дана уследило отрежњење од новогодишњег мамурлука. Уследиле су критике на рачун легенде југословеснког рока, од оних чисто техничке приредбе да је звук „гори него на демо снимцима“ до тога да све што ради последњих година није ни бледа сенка онога што је урадио са Азром.
Критике из промашене позиције
Писац, новинар и преводилац Мухарем Баздуљ каже за Спутњик да му се допада „Сплет“ и додаје да је Штулићев фан који не може бити објективан према његовом раду.
„Као што ми се допада сваки филм Вудија Алена или свака књига Пола Остера, ја и у новом Џонијевом албуму налазим многе ствари које су фановске. На новом албуму нема новости и изненађења али опет има ту неких бљескова какве претходно нисмо видели и мени се свиђа на нивоу надопуњавања нечега што смо претходно видели“, истиче Баздуљ.
Критике на Штулићев рачун због новог албума су му чудне.
„То је као да критикујеш писца јер му је издавач нашао лошег штампара, није добар увез па странице испадају из књиге, или није добар отисак па се она тинта или фарба посипа. Они критикују техничку обраду теме а не, што би се рекло, његову уметничку визију а то мени говори да њихова критика полази из погрешне позиције“, оцењује наш саговорник.
Џони доследан себи: Више воли Химза Половину него Лајбах
Све што Џони Штулић ради последњих недеља је савршено доследно са његовом поетиком „уназад 30, 40 или 50 година“, сматра Баздуљ. Кад је почетком деведесетих гостовао у Сарајеву на Омладинском програму код Саше Савића тад је рекао да више воли Химза Половину од Лајбаха, подсећа наш саговорник.
Све што Штулић ради од одласка у емиграцију, у ствари је, наставак његовог наслањања на балкански народни мелос и све оно из чега извире име групе Азра – а то је превод Хајнеове песме ког је урадио Сафет бег Башагић.
„Ово што Џони сада ради нису врхунци његовог опуса, али су такође ствари које су потпуно доследан наставак онога што је претходно радио. У том смислу мислим да је свака критика која каже да он на тај начин изневерава себе, односно да се одриче свог претходног стваралаштва, потпуно промашена“, закључио је Баздуљ.