Велики брат вас и даље посматра: Орвелова „1984“ - страшнија него икад

Гзавије Кост може да се похвали да је завршио свој животни пројекат – графички роман „1984“ на којем је радио три године, а о којем је маштао од тинејџерских дана. Он је успео да споменику књижевности какав је роман „1984“ подари слике јаке попут Орвелових речи због чега је награђен престижним признањем девете уметности у Француској, Гошинијевом наградом.

„За мене ће ’1984’ увек бити најважнија књига“, рекао је Кост. „Направио сам је говорећи себи да то може бити мој последњи стрип. Имао сам осећај да сам дао све“.

Роман који приказује Европу под палицом тоталитарног режима имагинарног свеприсутног вође Великог брата сада је обогаћен виртуозном графиком која на 230 страница вешто илуструје речи и свет британског писца. Алхемија речи и слика буди машту нових генерација у којем је Велики брат ријалитија живљи него икад и не престаје да нас контролише и посматра.

Према мишљењу Вука Марковића, главног уредника издавачке куће Комико, овај ће графички роман за савремену публику бити лакши за читање од саме књиге.

„Графички роман више одговара савременом читаоцу који има мање пажње, мање времена за литературу, а можда и мање склоности ка темама из књижевности“, каже за Спутњик Марковић.

Седамдесет година након настанка, „1984“ као и остала дела Џорџа Орвела постала је јавно добро, доступна за штампање и комерцијализацију без лиценце. То је условило да истовремено настане неколико илустрованих адаптација његових дела, међу којима се албум Гзавијеа Коста, ипак, издваја.

„Многи издавачи спремали су илустрована издања Орвелових романа за 1. јануар 2020. године када су његова дела постала јавно добро. Само је у Француској објављено више од два графичка романа адаптације ’1984’. Дешавало се то и раније да по истеку ауторских права, издавачи похрле са објављивањем, међутим, Орвелови романи нарочито у свету стрипа премашили су све. Разлог лежу управо у актуалности његових прича. Дикенсови романи, на пример, мање кореспондирају с савременим читаоцем у односу на Орвелове који апсолутно одговарају тренутку у којем се сада налазимо“, истиче Марковић.

Иако није љубитељ адаптације књижевности у стрип или филм, Марковић сматра да се илустрација Коста издваја избором боја, тоналитетом и форматом и на модеран начин третира текст који је настао пре седам деценија.

„Кад гледате филмске адаптације ’1984’ схватите да их нема много и да нису оставиле трага у кинематографији. Када је реч о дистопији, као што је то случај с Орвеловом књигом, велики је ризик да ћете скренути у жанр, научну-фантастику где ће ликови и емоције остати дводимензијални. Да би се задржао контрапункт између личног и општег, између друштвеног, политичког и емотивног... Кост је то успешно здружио у дело које ће трајати и тако себе позиционирао на стрип сцени“, тврди Марковић.

Архитектура Орвеловог света у овом албуму је тоталитарна и то поцртава психолошку димензију романа. Карактери су углавном скице, без прецизнијег портрета, без израза лица.

„Најизражајнији и најпрецизнији портрет у читавом графичком роману је управо портрет јединог лика који је фиктиван, измештен из стварног света, а то је Велики брат. То јесте привлачан портрет који личи можда на Лењина, али и на ликове из златног доба Холивуда – доминантна, привлачна фигура, снажног ауторитета што допушта више читања. Сви људи од крви и меса у тој књизи су готово претворени у сене у тамним ходницима бирократског пакла. Они су деперсонализовани и то јесте смео начин да се пренесе порука романа“, наглашава Марковић.

Врло агресивна употреба слогана и парола која се лако уочава у самом роману, овде су добиле израз билборда и реклама које директно позивају на акцију, односно на спремност појединца да се помири са ситуацијом и поклони се вођи, а то је Велики брат. Министарство мира у којем се заговара рат, Министарство истине у коме се исписује нова историја и Министарство љубави где се заговара мржња употпуњавају парадокс Орвеловог света.

Речник свемоћне државе која влада супердржавом Океаниом, злочин мисли, новоговор, соба 101, Велики брат – сви ови појмови нашли су се у речнику цивилизације као препознатљиви знаци ноћне море из будућности. Данас је готово немогуће говорити о пропаганди, надзору, ауторитативној политици или изопачењу истине, а да се не помиње „1984“.

„Сви живимо у ванредном стању, у политичком стању у којем је наш живот одређен уредбама, ванредним стањима и тешко разумљивим ограничењима на нивоу читаве планете. То је разлог због којег је овај роман актуелнији више него икад“, закључује Марковић.