„Не можемо да искључимо могућност да би наши партнери (САД и НАТО) могли да разместе офанизивно оружје на територији Украјине. Са своје стране, искључујемо могућност распоређивања таквог оружја тамо“, истакао је Песков у интервјуу за „Ехо Москве“.
С тим у вези, портпарол руског председника је напоменуо да управо зато Москва тражи правне гаранције.
Песков се у интервјуу за америчку телевизију „Си-Ен-Ен“ који је данас објављен осврнуо и на питање руских ракета у Калињинградској области. Како каже, Москва никада ни са ким неће разговарати о размештању ракета и наоружања у Калињиграду.
„Русија никада ни са ким неће разговарати о повлачењу било каквих ракета и наоружања из Калињинграда. Зато што је Калињинград руска територија“, нагласио је он.
Он је у интервјуу за „Си-Ен-Ен“ упозорио и да је напетост на граници са Украјином превисока и да стога Русија инсистира да добије директан одговор на своје предлоге о безбедносним гаранцијама.
Русија је у више наврата одбацивала оптужбе Запада и Украјине за „агресивна дејства”, наводећи да никоме не прети и никога не намерава да напада, а изјаве о „руској агресији” користе се као изговор да се још више војне технике НАТО-а пребаци у близини руске границе.
У Бриселу је у среду одржан састанак Савета Русија-НАТО. Састанак је уследио након разговора о безбедносним гаранцијама између Русије и Сједињених Америчких Држава, одржаних 9-10. јануара у Женеви. У четвртак, после заседања Савета Русија-НАТО, одржане су консултације на бечкој платформи Организације за европску безбедност и сарадњу.
Повод за разговоре је нацрт споразума о безбедносним гаранцијама који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.