Ерик Тидиен, потпредседник Европске управе за врeдносне папире и тржишта, рекао је за „Фајненшел тајмс“ да је рударење биткоина постало национални проблем у његовој родној Шведској и да криптовалуте представљају ризик за постизање циљева Париског споразума о климатским променама.
Европски регулатори су рекли да постоје два модела: један је Proof of work (Доказ рада) који је мање енергетски интензиван, а други је Proof of stake (Доказ удела) - модел за смањење огромне количине електричне енергије која се користи у сектору.
Биткоин и етер, две најјаче криптовалуте по обиму, ослањају се на модел Доказ рада, захтевајући од свих учесника у дигиталној књизи блокчејн да потврде трансакције. Рудари који користе огроман центар података пун брзих компјутера за решавање сложених загонетки награђени су снимањем трансакција с тек искованим новчићима. Ово захтева много више енергије од модела Доказ удела, који има много мање страна које одобравају трансакцију.
„Решење је да се забрани модел Доказ рада. Доказ енергетског профила удела је знатно нижи“, рекао је Тидиен, који је и секретар Управе за финансијске услуге Шведске и председавајући за одрживе финансије међународне организације „Иоско“.
Према сајту Blockchain.com, рударење је постало врло профитабилан и конкурентан посао са рекордном рачунарском снагом посвећеном процесима. Кина је забранила овај процес у мају, али су активности распрострањене широм света, а сада постоји неколико компанија које су на берзи фокусиране на ову праксу, попут канадске „Хут 8“.
„Морамо разговарати о преласку индустрије на ефикаснију технологију, а морамо имати у виду да су финансијска индустрија и многе велике институције тренутно активне на тржишту криптовалута“, рекао је Тидиен, додајући да не инсистира на потпуној забрани криптовалута.
Његови коментари су изнесени након што су шведске власти први пут истакле идеју о забрани те праксе, а у новембру прошле године примећено је повећање количине обновљиве енергије посвећене криптовалутама.
Рударење криптовалута је брзо прерасло у профитабилну глобалну индустрију, заједно са неколико компанија које су на берзи и које користе огромне центре података.
Рударење криптовалута добија све више критика због утицаја на животну средину. Ова пракса чини 0,6 посто укупне светске потрошње енергије, а према подацима из Кебриџ биткоин индекса потрошње електричне енергије, сваке године потроши више струје од Норвешке.
Суочени са све већим критикама, забраном у Кини, рудари су повећали свој удео у обновљивој енергији коју користе за напајање својих компјутера, премештајући их у земље богате ветром и соларном енергијом као што су Шведска и Норвешка.
„Биткоин је сада национално питање у Шведској због количине обновљиве енергије која се троши у рударској индустрији“, рекао је Тидиен.
Шведски регулатори који се позивају на процене Универзитета Кембриџ кажу да рударење једне јединице биткоина троши исту количину енергије као вожња електричног возила средње величине од 1,8 милиона километара, пренео је Кликс.