На усвојени Закон Србије прво су реаговали хрватски Институт за језик и језикословље и Матица хрватска, због навода да дубровачка књижевност „припада и српској и хрватској култури“.
Реслер тврди да Србија усвојеним законом „отворено својата дубровачку књижевност и истиче њену наводно двојну - хрватску и српску - припадност“.
Он наводи да је овај „спорни закон“ иницирало српско Министарство културе и информисања на чијем је челу Маја Гојковић, за коју је каже да је „једна од оснивача Српске радикалне странке, а својевремено и потпредседница владе Слободана Милошевића“.
Реслер сматра да је то „очито посезање за хрватском културном баштином“, па је о томе информисао комесара Оливера Вархељија и комесарку за културу Марију Габриел.
Загребачки портал Индекс пише да је Реслер затражио да се заштити културна баштина држава чланица и преиспита, како се наводи, да ли Србија испуњава све обвезе у преговарачком поглављу 26 о образовању и култури, које је привремено затворено.
„Српске власти сада већ стандардно перфидно проводе хибридну верзију политике Србије из 1990-их према суседним државама. Ако Република Србија не ослободи себе и свој народ таквих отровних рефлекса, биће све удаљенија од Европске уније, али и европске цивилизације“, навео је Реслер у саопштењу, пренео је Танјуг.