Вардарском Македонијом је управљала Бугарска од априла 1941. године до септембра 1944. године. У Бугарској се овај период назива бугарска администрација, а у Северној Македонији – бугарска фашистичка окупација, с обзиром да је тих година Бугарска била члан Тројног пакта и њена територија је служила за распоређивање немачке војске која се спремала за операције у Југославији и Грчкој.
Како пишу бугарски извори, у Македонији су на бугарску војску гледали као на ослободиоце.
Бугарски премијер је 18. јануара био у посети Северној Македонији када је изјавио да не треба игнорисати неке историјске чињенице, као што је бугарско управљање у Македонији, већ је потребно говорити о „фашистичком режиму ако је постојао, а не о бугарским фашистима“. Он је навео да је фашистички режим био актуелан широм Европе и специјална радна група бугарских и македонских експерата би требало да разјасни како је то утицало на Северну Македонију.
Ова изјава премијера је изазвала негодовање на друштвеним мрежама и међу неким политичарима и новинарима. Према речима бившег министра одбране Бугарске, Петкову би требало одговорити да у Бугарској никада није био фашистички режим, што је и научно доказано, и да је време да престане да користи југословенски и совјетски клише.