Златомир Гајић, професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду подсетио је да је Бранимир Џони Штулић за две године објавио четири албума „Азре“ на осам плоча, са 82 ауторске песме.
„Мени су прве идеје биле да докторат буде о делима Хомера или Дантеа, али онда ме је пут одвео у свет Џонија Штулића“, казао је Гајић подсетио да је Запад изнедрио веома значајне песнике у рокенролу као што су Џон Ленон, Џим Морисон, Боб Дилан, Дејвид Боуви или Лу Рид.
Поменуо и утицај панк група Секс Пистолс, Клеш и Рамоунс на дела Штулића.
„Рокенрол гуслар“
„Рокенрол је био спој две уметности, свирања и певања, а уметници су у то време рецитовали своју поезију, као што су то радили гуслари. Млади су уз рок музику почели да се интересују за поезију“, приметио је Гајић, који је у књизи анализирао 250 Штулићевих песама.
Он сматра да Штулићеви стихови и музика представљају посебан културолошки, музиколошки, књижевни, социолошки и медијски феномен.
Наводи да је Штулић оставио дубок траг стиховима које је створио у заиста великом опусу, те да је признат као најутицајнији музичар са ових простора.
Критика друштва кроз љубавну поезију
Како је навео у својој књизи, песнички текстови Штулића били су посвећени животу младог човека у урбаном Загребу, али су били и универзални и могли су бити лоцирани у било ком граду бивше Југославије.
Гајић каже да је Џони Штулић стварао лирску поезију, у којој је доминирао песимизам, али да су такође присутни уметникова љутња, мржња, туга, сета, чежња, немир, меланхолија, бол, побуна, страх или резигнираност. У својим песмама критиковао је деградацију социјалистичког система у коме „идиоти постају цењени људи“.
„Занимљиво је у његовом књижевном стваралаштву да је и у љубавној поезији налазио начин да проговори о свету данас и да критикује друштво и систем“, истакао је Гајић.