Зашто мрзе Новака Ђоковића: Како је светски број 1 постао непријатељ званичног Запада? /видео/

Ове су се Његошеве бесмртне речи још једном потврдиле на Новаковом случају, коме нема преседана али баш зато прети да постане парадигма мучног доба у коме живимо.

Аустралијску визу Новак Ђоковић уредно је добио 18. новембра прошле године, након тога и медицинско изузеће од вакцинације од надлежних стручних тела Тениског савеза Аустралије и владе државе Викторија.

„Он је веровао да ће му то бити довољно да уђе у Аустралију“, пише овим поводом лондонски „Гардијан“, не исказујући знаке негодовања јер се показало да ипак није довољно што има све што су му рекли да треба да има. То је, ваљда, нормално у тим уређеним друштвима Запада...

Новаку је виза поништена након што је слетео на аеродром у Мелбурну, затим је судија Ентони Кели поништио ту одлуку, да бисмо потом сви заједно сазнали све што треба да знамо о њиховој независности правосуђа; министар за имиграциона питања Алекс Хок, наиме, поништио је пресуду судије Келија, а онда је трочлано судско веће Федералног суда потврдило министрову самовољу. Новак Ђоковић протеран је из Аустралије.

Образложење под којим је протеран заслужује посебну пажњу. Иако је признао да, будући да је недавно прележао ковид-19, Новак Ђоковић „представља мало до нимало претње по јавно здравље Аустралијанаца“, штавише, и да је „потпуно легално“ ушао у Аустралију, министар Хок пресудио је да би наш тенисер потенцијално „могао да представља претњу по здравље“ утолико што би његово присуство „могло да охрабри антивакцинашка осећања“ те би, у земљи у којој је преко 90 одсто грађана већ вакцинисано, могао да утиче на „смањење броја оних који су примили бустер дозе вакцине“.

Другим речима, није крив Новак Ђоковић због онога што је урадио, већ због нечега што би неко други можда могао да уради.

Узгред, у вакцинисаној и приде бустованој Аустралији тренутно се бележе просечне бројке од преко 100 хиљада заражених дневно. А Европска медицинска агенција прошлог уторка јавно је „упозорила да би учестало узимање бустер доза вакцине могло да има контраефекат на имуни одговор организма“. Што одбијање бустера сврстава у категорију здраворазумског понашања.

Без обзира на то, и надлежни државни тужилац Стивен Лојд оптужио је Новака да је постао „икона“ антиваксерима, судије су по тој команди приметиле и да се „може претпоставити да је (и сам) имао антивакцинашке тенденције“, и наравно да му није било спаса. Савез адвоката Аустралије оценио је да овакав начин пресуђивања — заснован на утиску о томе каква би могла да буду нечија уверења – представља „орвеловску“ праксу и успоставља „опасан преседан (...) у друштву које је тобоже посвећено слободи говора и слободи мисли“.

Али није ово само локална аустралијска прича, и то је чини још мучнијом.

У хајку на Новака Ђоковића укључио се читав званични западни свет. Немачки „Шпигл“ оптужио га је да је „посвећени антиваксер“, „херој за корона-скептике и теоретичаре завере широм света“ и „безобзирни шарлатан“ – „и парија за све оне који су на страни науке“. „Њујорк тајмс“ подсетио је и на друге Новакове грехе:

„Током година имао је коментаре који указују да је, у најмању руку, наклоњен српском национализму. У говору 2008. рекао је да Косово припада Србији након што је прогласило независност.“

Немачки државни радио „Дојчландфунк“ додаће томе и оптужбу да „испија кафу са српским политичарима који негирају геноцид у Сребреници... И зато је у Аустралију покушао да уђе иако није потпуно вакцинисан“.

Амерички генерал Мајкл Хејден, пензионисани директор ЦИА-е и НСА-а, саопштио је да је „поносан на Аустралију“ јер је протерала Новака Ђоковића, а колумниста „Вашингтон поста“ Макс Бут, ватрени заговорник сваке америчке војне интервенције у иностранству, једнако ватрено затражио је и да му се одузме право наступа на остала три Гренд слем турнира.

Како сам Новак рече прошлог новембра, „знам да сам многима трн у оку... Знам ко сам, шта сам и шта је праведно, и знам да се за то борим“. Што нас враћа на Његоша, који је и сам знао да „тиранству стати ногом за врат, то је људска дужност најсветија“.

Зашто је Новак Ђоковић пуштен у Аустралију да би из ње био протеран? Чиме се замерио западном естаблишменту? И како је постао херој борбе за слободу од њиховог светског поретка?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали публициста Марко Танасковић и филозоф Никола Танасић.

„Присуствовали смо првом 'поништавању' једног спортисте, и мислим да оно што се Новаку догодило у Аустралији представља само почетак“, опомиње Марко Танасковић, док Никола Танасић указује и да је у Ђоковићевом случају „посебно опасно то што се показало да тај механизам укидања може да буде потпуно произвољан, и да чак ни поштовање свих правила, а Новак Ђоковић урадио је све што се од њега очекивало, не представља гаранцију да нећете бити ‘поништени’“.

Објашњавајући зашто је Новак Ђоковић од шампиона постао непријатељ, Марко Танасковић каже да им он „одавно представља сметњу — још откако је као тинејџер одбио да игра за Велику Британију. А знамо да су многи спортисти из источних земаља узимали британско или америчко држављанство као неформални услов да буду прихваћени. Сада се на то надовезала ситуација око короне и његов став да се не вакцинише јер је већ двапут био заражен и развио је природни имунитет. Он није урадио ништа погрешно, али очигледно да је с друге стране постојала лоша намера да се направи један глобални спектакл од његовог кажњавања“.

У третману Новака Ђоковића у Аустралији Никола Танасић уочава лицемерје и расизам:

Међутим, због третмана кроз који је прошао и достојанственог и доследног начина на који је одреаговао на уцене и претње, уверен је Марко Танасковић, Новак ће из читаве ситуације изаћи као победник:

„Он је краткорочно изгубио утолико што му је одузета шанса да освоји свој рекордни, 21. Гренд слем турнир у каријери. Али овиме он много више улази у легенду него свим својим Гренд слемовима и победама у каријери. Прави шампиони настају ван терена, и Ђоковић сад улази у ред највећих шампиона икада, као што је Мухамед Али који се супротставио одласку у рат у Вијетнаму из етичких разлога и због тога био жестоко кажњен. Али је постао икона, не само борцима за грађанска права у Америци, већ и људима широм света. Или Марадона, који је кроз читаву своју каријеру играо за ‘глобални Југ’ против ‘глобалног Севера’, и Боби Фишер који је усред санкција дошао да игра меч код нас на Светом Стефану, због чега су га америчке власти прогањале до смрти... Новак је сад ушао у ранг тих спортиста, и сигуран сам да се кроз неколико деценија о њему неће говорити само као о најбољем тенисеру свих времена, већ и као о великом борцу за слободу“.