Довољан је један рафал: Руска флота ће добити ново оружје против носача авиона

Осам атомских подводних ракетних крстарица (АПРК) пројекта 949А у саставу је Северне и Пацифичке флоте. Подморнице редовно иду на дуга патролирања преко океана и учествују у маневрима. „Антеји“ су попут бомбардера Ту -22М3, адути руске флоте који могу да се супротставе ударним групама носача авиона, а њихов једини недостатак је старост.

Најмлађа подморница је К-150 „Томск“ која ове године пуни 26 година, док је осталима већ преко тридесет, што је мало превише за поморску опрему. Међутим, Министарство одбране не жури да избаци из употребе „Антеје“, иако се граде нуклеарне подморнице следеће генерације.

Програм модернизације је развијен око 2010. године. Прва подморница на списку обновљеног пројекта 949АМ биће К-132 „Иркутск“, која је у употреби од 1988. године. Крстарица је на ремонту више од 13 година, али је из више разлога права модернизација почела тек 2019.године. Повратак те атомске подморнице у састав Пацифичке флоте очекује се ове године.

„Иркутск“ ће пре свега добити ново наоружање: уместо тешких надзвучних противбродских ракета П-700 „Гранит“, биће опремљен лакшим и моћнијим „Оникс“ и „Калибар“ и моћи ће да понесе до 72 ракете. Ниједно пловило руске Ратне морнарице нема такав арсенал наоружања. Притом „Антеј“ није морао чак ни да мења труп, већ су модификовани само лансирни контејнери.

Непун рафал са такве подморнице довољан је за гарантовано уиштење групе носача авиона – не постоји систем бродске ПВО који би могао да се одбрани од неколико десетина граната велике брзине испаљених одједном. Уз то, борбена моћ „Антеја“ ће само расти. Врло брзо ће у наоружање стићи у великом броју хиперсонични „Циркони“, који ће бити размештени у истим лансирним рампама као и „Калибри“. Чак и на Западу признају да не постоји ништа што може да обори најновије руске противбродске ракете.

Борбени информационо- управљачки систем (БИУС) „Омнибус М“ ће поједноставити и аутоматизовати многе процесе. Поред тога, биће обновљени скоро сви електронски уређаји, а на подморници ће бити инсталирана савремена комуникациона опрема и хидроакустични комплекс.

Одмах за „Иркутском” на ремонт ће отићи К-442 „Чељабинск”, а радови на њему ће трајати до 2025.године.

Подморнице 949А су ‘80-их и ‘90-их година направиле прави продор. Реч је о новој етапи развоја атомских крстарица, које су, према концепцији асиметричног одговора, могле да се супротставе ударним групама носача авиона. У поређењу с онима пре њих из пројеката 659 и 675, ове атомске подморнице су биле мање бучне, брже и располагале троструко већим бројем муниције и кардинално бољим наоружањем.

Њихов главни „аргумент“ су 24 суперсоничне противбродске ракете „Гранит“ које циљају мете на висини од 25 метара до 17 километара а достижу брзину до два и по маха. Сматра се да само једна граната с пробојном бојевом главом од 750 килограма може да онеспособи и највећи брод. „Гранити“ су смешени ван чврстог трупа, у бочним контејнерима истуреним напред под углом од 40 степени. Осим тога, сваки брод има два торпедна апарата од 650 мм и четири од 533 мм са 28 торпеда.

Главно енергетско постројење је блок састављен од два нуклеарна реактора и две парне турбине укупног капацитета 98.000 коњских снага, док за помоћне функције постоји пар дизел генератора од 8700 коњских снага. Домет пловидбе није ограничен, а може аутономно да ради око 120 дана. Посада је релативно малобројна - око 107 подморничара.

Међутим, команда флоте се не ослања само на модернизацију. Приоритет је набавка вишенаменске атомске подморнице четврте генерације 885М „Јасен-М“. Данас Ратна морнарица има три такве крстарице као што су К-561 „Казањ“ и К-573 „Новосибирск“, као и водећи К-560 „Северодвинск“.

Оне имају оптимизоване контуре трупа, ажурирану елементарну базу радио-електронског наоружања, напредну опрему и материјале. Важно је напоменути да се све компоненте производе у Русији, а раније се доста куповало у земљама бившег СССР-а.

Поред десет торпедних апарата калибра 533 милиметра, „Јасен“ има осам универзалних вертикалних лансирних рампи, у свакој по пет „Калибара“. У зависности од задатка, користе се различите модификације, попут: противбродских, противподморничких или оних које су намењене за ударе на копнене циљеве. Подморница може да носи и моћнији П-800 „Оникс“ за гађање великих површинских циљева, као и перспективне „Цирконе“.

Планирано је да се крстарице нове и претходне генерације користе у тесној комбинацији. „Антеји“ ће бити „плутајући арсенали“, а мање приметни „Јасени“ вршиће извиђања и давати локације мете.