Српску студенти на школовању на руским универзитетима, који су имали су прилику да посете Јелабугу, кажу да је то град који носи посебну атмосферу и има велико срце и широку душу.
Бајковит град
У овом градићу, који је 2007.године обележио хиљадугоишњицу постојања, рођен је и одрастао познати руски сликар Иван Шишкин, док је славна песникиња 20.века Марина Цветајева ту провела последњих неколико дана живота. Цветајева је евакуисана 1941. из Москве у Јелабугу због ратне опасности, али је у овом граду 11 дана касније извршила самоубиство.
Јелабуга је један од најочуванијих градова у Русији. Сам назив града потиче од туркијског имена „Алабуга” што у преводу значи „шарени бик”, а „бик” симболизује снагу и моћ носиоца овог имена.
Град је изузетно познат, како по архитектури и лепоти природе која га окружује, тако и по пријатним људима
© Sputnik / Николин Тесла
Овај градић се налази на десној обали реке Каме у Републици Татарстан. Од Казања, главног града Татарстана, удаљен је 215 километара, док од Москве око 1043 километара. Овде данас живи нешто више од 70.000 становника.
За разлику од многих сличних градова широм Русије, град је успео да сачува историјско језгро, а његов центар је и дан данас остао готово непромењен.
Много туриста се одлучује да посети Јелабугу, јер је овај град изузетно познат, како по архитектури и лепоти природе која га окружује, тако и по пријатним људима, доброј храни и атмосфери. Јелабуга је подједнако бајковита у свим годишњим добима, па чак и руска зима овде делује топлије и ушушкано.
Љубав на први поглед
Српски студенти су имали прилику да посете Јелабугу, када се у марту 2021.године одржавала Међународна зимска историјска школа „Русија и свет”, организована на предлог председника Русије Владимира Путина на којој су учествовали водећи руски историчари и 100 страних студената из 36 земаља света, док се око 9000 страних студената руских универзитета укључило онлајн.
На овом догађају, они не само да су могли да чују предавања познатих руских научника и историчара и учествују у разним пројектима, него су се упознавали и са историјом овог градића, за који кажу да има велико срце и широку душу.
На гробу Марине Цветајеве
© Sputnik
Студенти су се заљубили на први поглед у овај град који представља достојан пример очувања историјског сећања и културног наслеђа. О томе сведочи И дом музеј Ивана Шишкина, сликара који је на својим платнима овековеичио руске шуме, као и кућа у којој је последење дане живота провела песникиња Марина Цветајева, али и цркве и манастири.
Преплитање култура
Кристина Вукајловић, студенткиња прве године магистратуре, смер-физичка хемија на Руском универзитету пријатељства народа (РУДН), каже за Спутњик да је на њу оставила највећи утисак преплитање различитих култура у граду.
“Пада у очи разноликост културних утицаја, с обзиром да је ово мултиетнички град, и то како они постоје у хармонији, како се преплићу и стапају”, наводи она. Како додаје, ово мало место, које становници често називају великим селом, има јединствену архитектуру, јер све грађевине, чак и верске, имају одређени печат, својствен само овим просторима .
“Допале су ми се посебно грађевине од белог камена. Такав призор није превише чест на овим просторима…Овде је свако место као мали камин, код ког човек може да стане да се заштити од сурове зиме. На чудан начин, град подсећа на Средоземље, а ипак је у срцу хладне Русије”, објашњава она.
Јелабуга једна је од омиљених дестинација туриста, али и страних студената који се школују у Русији
© Sputnik / Николина Тесла
Присећа се и „Вражјег насеља”, симбола “предруске историје” из времена када с уту живели Бугари са Волге. Археолози кажу да је прво насеље на том место постојало још у шестом-седмом веку, а до данас је сачувана само камена кула која гледа на реку. Легенда каже дотле да је овде живео “враг”, који је могао да предвиди свачију судбину, али је своје услуге наплаћивао људским жртвама. Једном му се допала ћерка свештеника и хтео је да је ожени, али му је њен отац као услов поставио да до свитања сагради цркву од белог камена на обали Каме. Враг, ма колико се трудио, није успео да направи кров и крст и грађевина се срушила. Од тада, обала реке посута је огромним камењем.
На чају код домаћина
Како прича за Спутњик Страхиња Поледица, студент на првој години основних студија на Медицинском државном универзитету “Пирогова”, у овом граду људи су изузетно љубазни према туристима. Он се присећа како су студенти током шетње градом покуцали нав рата једне од дрвених шарених кућа, недалеко од центра града. Помислили да у њима нико не живи, јер у овом граду зими, како они кажу, влада тишина. Али врата суи м отворили срдачни домаћини који суи м зз гостопримство и осмех понудили црним чајем и укусном татарском посластицом „чак-чак”.
“Топлина људи, магична енергија и срдачност дозволили су ми да се осећам ушушкано као код куће”, каже Поледица.