Општа распродаја на тржишту директно се осликала и на цене свих криптовалута којима се тргује. Тако је биткоин, који је вредео и преко 60.800 долара само данас изгубио 7,3 одсто вредности и пао, пре неколико сати, на ниво од 33.251 долара. У протеклих недељу дана изгубио је 22 одсто своје вредности.
Итиријум је за недељу дана изгубио 33 одсто своје вредности и сада се цени на 2.201 долар. Око трећине, и више, вредности изгубили су и алтернативни новчићи као што су кардано (30,6 одсто), икс-ер-пе (27,1 одсто), солана (43,6 одсто).
Према последњим проценама око 200.000 људи из Србије поседује неку од ових криптовалута, те се с обзиром на пад цена, ако нису и сами продали, тренутно налазе у незавидној ситуацији.
Профити од инвестирања у дигитална добра им се буквално топе пред очима. Овај пад на тржишту су највише осетили они који су одлучили да инвестирају у неку од криптовалута у тренутку корекције цена у односу на историјске максимуме (нпр. улагање у биткоин када му је цена пала испод 50.000 долара, са предумишљајем да неће падати даље).
Криптовалуте се генерално крећу у тандему са акцијама, највише оних везаних за технолошке компаније, и оне падају од почетка ове године. Главни разлог, према мишљењу аналитичара, јесте тај да инвеститори бирају да продају ризичне хартије и добра у склопу припреме за строжу монетарну политику, тј. за подизање каматних стопа како од стране америчког ФЕД-а, тако и ЕЦБ.
„Потребно је истаћи и да је још једна централна банка у свету, руска, предложила да се не користе криптовалуте, што је поред нервозе услед подизања каматних стопа додатно подстакло распродају крипта на тржишту“, каже за „Блиц Бизнис“ аналитичар тржишта дигиталних добара, Игор Мирковић.
Крипто-зима или крипто-ледено доба
Велики број аналитичара тржишта криптовалута наводи да ће следећа стабилизација цена на криптотржишту, служећи се биткоином као репером, бити 30.000 долара за један биткоин, пише Си-Ен-Би-Си, али исто тако наводе да се цене неће опорављати на дужи рок, што је нешто што се међу познаваоцима прилика на тржишту назива „крипто-зима“.
„Пад од 78 одсто у односу на историјски максимум од скоро 69.000 долара имплицира да доња граница може бити и 15.000 долара“, каже аналитичар компаније „22В Рисрч“, Џон Роуг и додаје да нико у то не верује - ни инвеститори ни аналитичари, али да треба имати и то на уму.
„Биткоин и крипто генерално су бурно реаговали, с обзиром на њихову природу. Најизвесније је да ће се сада тестирати опсег цена од 30.000 до 32.000 долара, узимајући у обзир тренутни моментум на тржишту, рекао је аналитичар Вијај Ајар, и додао да ако би се цене задржале на том нивоу, да би се могао очекивати раст у будућности.
Али могло би бити горе. Тржиште криптовалута би заправо могло да иде у правцу „леденог доба“, где цене остају ниске годинама, а инвеститори постепено губе интересовање, казао је недавно Пол Џексон, руководилац истраживања расподеле средстава компаније „Инвеско“.
Џејмс Малколм, шеф стратегије девизног курса у УБС-у, изјавио је да мисли да би проблеми са крипто технологијом могли бити један од неколико фактора, уз строжу регулативу, који би могли да увуку свет криптовалута у такав један период. Малколм је подсетио на закључке да је технологија блокчејна незграпна и далеко од децентрализоване. У међувремену, кориснике итиријум крипто мреже разбеснело је загушење и високе накнаде за трансакције, што је тешко решити.
„Чини се да се многи људи питају да ли је технологија толико ефикасна или не. Поставља се питање - ако је то била тако очигледно технологија следеће генерације, зашто онда нема много великих технолошких компанија у томе? Зашто Гугл није инвестирао?“, рекао је Малколм