Идеја о промени граница на Западном Балкану по етничком принципу која је кроз више непотписаних фантомских докумената кружила Балканом, опет је актуелизована изјавом бившег високог представника за БиХ Валетина Инцка да такав папир стоји у његовој фиоци скоро четири године.
Са којим је циљем прича о дипломатском папиру који као решење балканске кризе нуди моделе реконфигурације постјугословснеког простора доспела у јавност, зашто је улога гласника припала баш Инцку, ислуженом војнику ОХР-а те да ли ова изјава дата словеначким медијима баца ново светло на дешавања у БиХ разговарамо са историчарем Драгомиром Анђелковићем и Александром Гајићем, научним сарадником Института за европске студије.
Анђелковић сматра да је само питање времена када ће доћи до реконфигурације Балкана те да у западним релевантним круговима идеје о подели БиХ и уласка Севера Косова у састав Србије при чему би Србија прихватила независност остатка Косова, већ дуго опстајавају. Очито су, сматра Анђелковић, ти кругови свесни да је БиХ неодржива на начин да два народа желе да имају самостални развој, односно да се припоје матичним републикама, док један жели хегемонију.
"Тај папир који помиње Инцко није новина. И раније смо имали сличне папире. Врло вероватно да је и словеначка верзија разграничења старија од четири године, а то говори да Запад од почетка зна да је неодржив посао који ради. Идеја о подели граница на Балкану на Западу је врло јака али они који су градили каријере на антисрпској политици из деведесетих то неће да признају. Ово говори о лицемерју људи као што је Инцко који заправо знају да је посао у који се куну неодржив и да таква Босна не може да се одржи дугорочно јер на бајонетима се не седи. Када се ради о КиМ, северни део Косова никада неће доћи под власт Приштине и покушај да се то деси довешће само до новог сукоба", каже Анђелковић износећи сумње да иза овакве изјаве човека невеликог формата стоји геополитичка позадина.
Он је склонији да претпостави да Инцко такве изјаве даје како би скренуо пажњу на себе и повратио значај на политичкој сцени.
Александар Гајић подсећа да је код дела западне стручне јавности и претходне администрације САД постојала спремност да се размишља у правцу нове поделе граница на Балкану, али да је и тада помињање нон пејпера и стручних анализа везаних за реконфигурацију граница по етничком принципу, у медијима коришћено као средство да се такве идеје дезавуишу, а да се пласира неопходност вођења политике која ће спречити такве науме.
Изјава Валентина Инцка, човека такве репутације, за кога, каже, знамо да је чинио шта је чинио, има позадину.
Уколико, упозорава Гајић, прича о нон пејперима који нуде модел нових граница на Балкану опет заживи, а медијска кампања буде усмерена против њих, знаћемо, каже, да је реч о једном оркестрираном медијском спину са очигледним политичким циљевима. Није тешко претпоставити да ће након тога, каже, уследити политичко дипломатска активност која би требало да спречи оно што се у медијима појављује као неприхватљиво. Ако уследе нове санкције и нови притисци онда је јасно, каже Гајић, да су изјаве попут ове Инцкове у функцији припреме терена за оштрији напад.
На питање да ли то значи да дешавања у и око Украјине не слабе пажњу Запада када је реч о Балкану, Гајић каже да Украјина свакако јесте приоритет али да они посматрају целу причу неодвојиво.