Ернст Моро је рођен у Љубљани, која је тада била у саставу Аустро-Угарске, 1874. Студирао је на универзитету у Грацу, Аустрија, а касније је постао професор педијатрије на Универзитету у Хајделбергу. Педијатрија се тада у Европи тек развијала као независна област медицине, а стопа морталитета одојчади је била веома висока и достизала скоро 25 одсто. Један од главних разлога зашто су хиљаде беба умрле тада била је дијареја. Доктор Моро је успео да пронађе начин да спасе те бебе, а његов лек је био једноставан и генијалан у исто време, пише портал „Брајтсајд“.
Ернст Моро је предлагао да се бебама даје супа од шаргарепе кувана по његовом сопственом рецепту. Мороова супа од шаргарепе има само 3 састојка: килограм шаргарепе, литар воде и 3 грама соли.
Рецепт за Мороову супу
За кување супе потребно је опрати и очистити шаргарепу и кувати је у води док не омекша. Процедите шаргарепу кроз сито и додајте воду тако да укупна количина течности буде 1 литар. Додајте прстохват соли. Испоставило се да је ова једноставна супа зауставила дијареју код одојчади, чак и у најгорим облицима, а овај рецепт је помогао да се спасу хиљаде малишана.
Касније су студије показале да олигосахариди који се налазе у овој супи од шаргарепе спречавају бактерије да се залепе за цревне зидове, заустављајући дијареју. Временом је овај лек замењен антибиотицима и лековима против дијареје, али је у то време помогао да се драматично повећа стопа преживљавања код новорођенчади.
Мороова открића
Он је инсистирао и на стерилизацији флашица за бебе, као и на храњење беба мајчиним млеком због чега деца постају отпорнија на многе болести (много касније постало је јасно да су деца заштићена мајчиним антителима, за разлику од вештачких која не штите уопште).
Изумео је и „Морово млеко” за вештачко храњење беба. Открио је лактобациле садржане у ферментисаним млечним производима и показао њихову предност.
Ернст је открио и рефлекс који је присутан код беба у првим месецима живота: ако се створи оштар звук у близини бебине главе, она ће прво раширити руке, раширити прсте, а затим спојити руке, стискајући песнице. Ако овај рефлекс не постоји, то је знак оштећења или депресије централног нервног система. На пример, Моров рефлекс или његов изостанак може указати и на церебралну парализу.
Упркос свим овим открићима, Моро је живео скромно, никад му није додељено признање за горепоменуто откриће, вероватно јер му је жена била Јеврејка, па је његова академска каријера прекинута ‘30-их година. Живео је до 74. године, бавећи се педијатријом у приватној пракси.