Усред трилиона честица произведеним у симулацији Великог праска у акцелератору, физичари су успели да издвоје 100 егзотичних честица познатих као Икс-честице.
„Ово је само почетак приче“, каже физичар Јен Ђе Ли са МИТ-а универзитета и члан међународне групе са сарадњу са седиштем у ЦЕРН-у у Швајцарској, преноси портал „Сајнс алерт“.
„Показали смо да можемо да пронађемо сигнал. У наредних неколико година желимо да испитамо унутрашњу структуру Икс-честице, што би могло да промени наш поглед на то какав материјал би универзум требало да произведе“, рекао је физичар.
Само неколико тренутака након Великог праска, врло рани универзум није био направљен од истих ствари које видимо данас. Уместо тога, за неколико милионитих делова секунде, био је испуњен плазмом чија је температура износила на милионе милиона степени, која се састојала од елементарних честица званих кваркови и глуони. То је кварк-глуонска плазма.
За мање времена него што је потребно да трепне, плазма се охладила и честице су се спојиле формирајући протоне и неутроне од којих је данас изграђена нормална материја. Али у том врло кратком периоду времена, честице у кварк-глуонској плазми су се судариле, слепиле и поново распале у различитим конфигурацијама.
Једна од тих конфигурација је честица која је толико мистериозна да чак и не знамо како је састављена. Ово је Икс-честица, и врло ретко и кратко се виђа у сударачима честица – прекратко да би се испитала.
Врсте честица и необично откриће
Основни градивни блокови материје су неутрон и протон, од којих је сваки направљен од три чврсто везана кварка.
„Годинама смо мислили да је из неког разлога природа одлучила да производи честице направљене само од два или три кварка“, каже Ли.
Тек недавно су физичари уочили знаке егзотичних „тетракваркова“ — честица направљених од ретке комбинације четири кварка. Научници сумњају да Икс-честица или компактни тетракварк или потпуно нова врста молекула направљена не од атома, већ од два лабаво везана мезона — субатомске честице које су и саме направљене од два кварка.
Икс-честица је први пут откривена 2003. експериментом у сударачу честица у Јапану. Унутар овог окружења ретке честице су се распале пребрзо да би научници могли детаљно да испитају њихову структуру. Претпоставља се да би Икс и друге егзотичне честице могле бити боље проучене у кварк-глуонској плазми.
Иако су Икс-честице веома краткотрајне, када се распадну, оне производе мноштво честица мање масе. Да би поједноставио процес анализе података, тим је развио алгоритам за препознавање образаца карактеристичних за распад ових честица. Затим су у свој софтвер убацили податке из Великог хадронског колајдера у ЦЕРН-у из 2018.
Алгоритам је идентификовао сигнал одређене масе који је указивао на присуство око 100 Икс-честица.
„Ово је одличан почетак. Скоро је незамисливо да можемо да издвојимо ових 100 честица из овог огромног скупа података“, рекао је Ли.
У овом тренутку, подаци су недовољни да бисмо сазнали више о структури Икс-честице, али откриће би нас могло приближити томе. Сада када знамо како да пронађемо потпис Икс-честице, њено откривање у будућност би требало да буде много лакше.