Асанж је тражен у САД због 18 наводних кривичних дела, међу којима је и шпијунажа, због објављивања на хиљаде тајних докумената у периоду између 2010. и 2011. године преко Викиликса.
У децембру, САД су добиле спор, чиме је преиначена претходна одлука британског суда којом Асанж не може да буде изручен Америци због забринутости око његовог менталног здравља.
У документима Викиликса се наводи да је америчка војска убила на стотине цивила у незабележеним инцидентима током рата у Авганистану, док су подаци из Ирака показали да је наводно 66.000 људи убијено или мучено у затвору, и да су их мучиле ирачке снаге, пренео је Танјуг.
Америка каже да је објављивањем тих докумената прекршен закон и да је то угрозило животе, али је Асанж рекао да је случај политички мотивисан.
Одлуку Вишег суда у Лондону, којом Асанж има право на жалбу, поздравила је и његова вереница Стела Морис, која је на Твитеру написала да је то победа за Асанжа.
Адвокатски тим Џулијана Асанжа навео је у жалби да би оснивач Викиликса, уколико би био изручен САД, „био у готово потпуној изолацији, што би тешко утицало на његово ментално стање и могло довести и до потенцијалног самоубиства“.
Асанж је захтевао од Вишег суда да одобри његову жалбу на основу три правне тачке, а довољно је да и једна буде основана како би му било омогућено да се жали Врховном суду против изручења.
Асанжу у САД прети затворска казна чак до 175 година затвора, наводи Спутњик интернешнел.