Ово важно археолошко откриће српско-канадског тима објављено је у престижном научном часопису „Џурнал оф хјуман еволушен”, чији је издавач „Елсевије” са седиштем у Амстердаму.
У питању је један од водећих светских магазина који објављује радове из области културне и биолошке еволуције човека, а основан је 1972. године.
Резултати датовања и археолошки налази из ове две пећине сада су детаљно публиковани у споменутом магазину, а на пројекту је радио међународни тим стручњака који чине – Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду, Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада) и бројни сарадници из земље и иностранства, преноси Танјуг.
О културним везама између Балкана и Блиског истока у далекој прошлости често се расправљало, посебно о ширењу анатомски модерног човека и неолита, а везе између ова два подручја често су и оспораване.
Ипак, како наводе са Филозофског факултета, истраживања Баланице су показала да се најранија праисторија Европе не може посматрати одвојено у односу на Блиски исток.
Истраживања су потврдила да су културне везе између ова два подручја постојале пре више од 240 000 година, у време када су људи почели регуларно да користе ватру.
На Блиском истоку, у јабрудијенској култури, откривена су најстарија ватришта и веома специфичне алатке за обраду коже и крзна, познате под називом – Кина пострушке.
Идентичне алатке и остаци ватришта као што су из пећине Кесем у Израелу, откривени су недавно и у Баланици, а потичу из периода када у другим деловима Европе специјализоване алатке тог типа још увек нису почеле да се користе.
Све то указује на то да су пре 300-240 хиљада година постојала културна повезаност заједница које су насељавале Балкан, Анадолију и Блиски исток.
Стручњаци тврде да се још увек не може са сигурношћу рећи да ли је до преузимања културних иновација са Блиског истока дошло услед популационих померања или културног преношења са Блиског истока и ко је био носилац ових промена – неандерталци или анатомски модерни људи.
Према археолошким истраживањима, сигурно је да су ове иновације касније довеле до коначног формирања културних образаца карактеристичних за средњи палеолит - период који представља једну од главних прекретница у раној историји човечанства.
Археолошка ископавања пећина у близини Ниша (Баланица, Пештурина) се реализују у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије.