У општини Мајданпек налазе се два значајна археолошка локалитета: неолитски рудник у Рудној Глави, један од најранијих центара рударства бакра у југоисточној Европи, и јединствено праисторијско налазиште Лепенски Вир.
Међутим, за Малу и Козју пећину доскора се није знало. Две пећине код Мајданпека биле су непознате свима осим планинарима рекреативцима.
„О тим пећинама писао је спелеолог Раденко Лазаревић и нису непознате у стручној литератури. Нова открића су невероватно значајна због тога што сведоче о могућем контакту неандерталаца и модерних људи“, истакао је Душан Михајловић у Јутарњем програму.
Према речима археолога и професора са Филозофског факултета у Београду који је интензивно радио на истраживању Мале и Козје пећине, модерни људи населили су Европу пре 40.000 до 50.000 година и то из правца Подунавља, пише РТС.
„Залеђе Ђердапа, односно Ђердапска клисура представља прву препреку модерних људи када су дошли овде. Већ ту нису могли да се 'мимоиђу' са неандерталцима и до тог контакта је вероватно дошло“, објашњава професор Михајловић.
Управо због прикупљања доказа о том сусрету археолози су почели да истражују територију залеђа Ђердапа.
Потврде још нема, ми трагамо за њом. Недавно је у Бугарској откривено да су модерни људи населили Доње Подунавље пре 47.000 година, али још нема доказа о блиским интеракцијама“, наводи Михајловић.
Докази из Мале и Козје пећине
У Малој и Козјој пећини археолози су пронашли остатке неандерталаца и њихове културе.
С друге стране, у Малој пећини откривени су артефакти које су произвели модерни људи који датирају, највероватније, из периода пре 39.500 до 40.500 година.
„То је један од најстаријих и најранијих доказа о присуству модерног човека у Југоисточној Европи“, каже гост Јутарњег програма, додајући да су пећине удаљене 90 метара једна од друге.
Парче мандибуле (вилице) које је пронађено је конкретан остатак на какав се не наилази често, истиче проф. Михајловић:
„На основу тих остатака моћи ћемо да утврдимо и степен блискости између неандерталаца и модерних људи и помоћу анализе древних ДНК и протеина још боље ћемо моћи да сагледамо везе између те две популације.“
Будући да старост неандерталаца варира у периоду пре 40.000 и пре 300.000 година, треба утврдити из ког периода су остаци пронађени у пећинама код Мајданпека. За те анализе вероватно ће бити потребно између шест месеци и годину дана.
„ДНК анализе ћемо да сачекамо, али материјалну културу можемо детаљно да испитамо, а осим тога ми на том подручју трагамо и за сведочанствима о пећинском сликарству“, најавио је гост Јутарњег програма.
Током рада на локалитету Мале и Козје пећине, српски тим сарађивао је са професорком Мирјаном Роксандић са Универзитета у Винипегу из Канаде, а две недеље резултати истраживања биће представљени на скупу Палео-антрополошког друштва Канаде.
Министарства културе и информисања Србије финансирало је ово истраживање. Осим домаћих стручњака и студената археологије у истраживању учествују и бројни научници водећих институција из целог света.
Прочитајте још:
