Како је мудри деспот Стефан одбранио државу и уздигао дух српског народа

Ипак, о владару који је умео да нађе заједнички језик с моћнијим суседима, попут угарског краља Жигмунда, који је на свој двор довео Константина Филозофа, подстицао развој писмености кроз чувену ресавску школу, па и сам писао књижевна дела, оставивши нам у аманет чувено „Слово љубве“, млађи нараштаји знају много мање него о владарима попут Стефана Немање или Душана Силног, или о епским јунацима какав је био Марко Краљевић.

Ова чињеница је подстакла Јелену Шупут и Горану Лемајић да напишу историјски роман за децу „Витешка авантура с деспотом Стефаном“, у којем млади читаоци, пратећи авантуре средњовековних витезова предвођених деспотом, учених људи из његовог окружења, али и сељака, занатлија и других обичних људи, сами бирају странице које ће их водити кроз славну историју, употпуњене илустрацијама Алексе Јовановића.

„Деспота Стефана сматрамо једним од најзначајнијих и најинтересантнијих владара у српској историји, јер је умео да води државу у врло тешком историјском тренутку и да, захваљујући својој храбрости, а слободно можемо рећи и лукавости, очува државу и осигура јој напредак. Због тога је деспот Стефан владар о којем би требало много више да се прича, посебно деци“, каже у разговору за Спутњик једна од ауторки књиге Горана Лемајић.

Читаоци романа сами одлучују како ће тећи њихова историјска пустоловина бирањем страница које их воде ка десет различитих завршетака, откривајући у каквим су односима били потомци кнеза Лазара –Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, да ли је монголски вођа Тамерлан био Србима пријатељ и колико је волео шах.

Сазнају и да су неке државе Србији биле савезнице, док се с некима ратовало, али и шта је представљало добру гозбу у средњем веку, како се припремала храна, ко је имао хареме, каква се одећа носила, како су били уређени домови владара и какво су наоружање имали витезови.

Прича о историји зачињена је и необичним сценама, попут сусрета главних јунака књиге, дечака и девојчице из нашег времена с мудрим деспотом који пише своје „Слово љубве“. Они му пуштају са своје „ђавоље направе“, односно мобилног телефона, реп поезију.

Јунаци књиге доспевају и у владарску кухињу и откривају како се припрема месо од дивљег вепра – без бибера, кромпира и других зачина и намирница који средњовековним људима нису били познати, спавају на деспотовом кревету наткривеном балдахином, завирују у његову шкрињу и прате га на витешком турниру.

Тако млади читаоци, поред историјских чињеница, откривају и дух времена у којем се кројила наша историја.

Претходно је исти ауторски тандем написао „Сирмијумску авантуру“, која децу води у обилазак Царске палате у античком Сирмијуму, римском царском граду који се налази на тлу данашње Сремске Митровице.

Јелена Шупут објашњава да је идеја о едицији „Изабери авантуру“ потекла из рада у Заводу за заштиту споменика културе Сремска Митровица, односно задатка које су она и колегиница Горана Лемајић добиле – да припреме материјал који би младим посетиоцима античког локалитета приближио тај историјски период.

Горана Лемајић, по занимању историчар, каже да је с колегиницом која је аутор више књига за децу и одрасле удружила креативну енергију и знање, из чега су проистекле ове маштовите књиге о српској прошлости.

„Заједно смо правиле концепт како би радња требало да тече, који су догађаји и личности неизоставни у причи, консултујући се с разним књигама. Ово је авантура с великом дозом маште, а историјске чињенице које се налазе на свакој страници су аутентичне и њима смо пробале да деци додатно објаснимо историјске догађаје“, каже Горана Лемајић.

У припреми је и трећа књига у едицији, „Тајанствена авантура са старим Словенима“, која читаоце води у далеки седми век и време опсаде Цариграда.

„У тој књизи смо спојиле митове старих Словена и историју. Историјски подаци о доласку Словена на ове просторе су врло оскудни, тако да смо се усредсредиле на тренутак када су Словени и Авари заједно опседали Цариград, водећи истовремено наше јунаке у сусрете с боговима и бићима из словенске митологије“, каже Горана Лемајић.