Питање интеграције сателита решено је на годишњој 35. седници здруженог комитета „Коспас сарсата“, којим је први пут председавао представник холдинга „Руски свемирски системи“ (део „Роскосмоса“).
Систему „Арктик М“ предстоји да у периоду између 2022. и 2025. године прође тестирања процене перформанси, попут оних које су пролазили сателити „Електро Л“ и „Луч 5А“, који су већ укључени у „Коспас сарсат“.
Први сателит „Арктик-М“ је лансиран у фебруару 2021. године. Сателит са процењеним роком трајања од седам година направило је Научно-производно удружење „Лавочкин“. Следеће лансирање је планирано 2023. године, а лансирање још три сателита – 2024. или 2025. године.
Предвиђен је за рад у високоелиптичкој орбити, што ће му омогућити да решава задатке оперативне метеорологије, хидрологије, агрометеорологије, праћења климе и животне средине у арктичком региону. За ове задатке сателит је опремљен са два мултиспектрална уређаја за скенирање (МСУ-ГС) који ће правити слике облака и земљине површине у видљивом и инфрацрвеном спектру.
Осим тога, на сателиту „Арктика-М“ су уграђени хелиогеофизички инструменти (ГГАК-ВЕ) за надгледање и предвиђање активности Сунца и зрачења у простору око Земље, као и апаратура за преношење метеоролошких информација и сигнала са хаваријских примопредајника међународног свемирског система за потрагу и спасавање „Коспас сарсат“.
Тај међународни програм покренут је 1977. године захваљујући међународној сарадњи Совјетског Савеза, Канаде, Француске и САД. Тренутно се програму придружило 45 држава и организација. Његова сврха је спасавање оних који су доживели хаварију на копну и води, а приступ му је бесплатан. Уз помоћ тог програма спасено је више од 53.000 људи широм света.