Ескобар и Лајчак, допутоваће на Косово 31. јануара, где ће се састати са косовским лидерима, укључујући премијера привремених институција у Приштини Аљбина Куртија. Очекује се да ће Куртију предочити неке могуће моделе Заједнице српских општина.
Тај модел у великој мери пребацује политичке надлежности на друге секторе, као што су образовни систем, правосудни систем, безбедност... Међутим, белгијски модел има и политичке надлежности, јер као регион има законодавну моћ и одржава широку аутономију са парламентом, владом и државном службом.
Тамошња Генерална дирекција је углавном надлежна за послове културе, образовања, стручног оспособљавања, запошљавања, породичне и социјалне заштите, као и за надзор над локалним властима.
Белгијски устав такође укључује стварање језичких зона, које имају надлежности у многим областима.
Што се тиче Заједнице српских општина, како је до сада представљено у јужној српској покрајини, главно питање у вези са њеним оснивањем је питање надлежности.
У децембру 2015. године, Уставни суд Косова је утврдио да принципи за формирање ЗСО, како је то утврђено Бриселским споразумом, што је ратификовала и Скупштина привремених институција у Приштини нису у потпуности у складу са духом Устава из члана 3, о „једнакости пред законом“ и поглављима о „основним правима и слободама“, као и „права заједница и њихових припадника“, пише Демокрација.
Привремена влада на челу са Аљбином Куртијем више пута се изјаснила против оснивања Заједнице српских општина, преноси Косово онлајн.