00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
20:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Америка спремна принудом да натера Приштину на најважнију обавезу или је у игри нова подвала

© AP Photo / Visar KryeziuПриштина, заставе тзв. Косова и САД
Приштина, заставе тзв. Косова и САД - Sputnik Србија, 1920, 28.01.2022
Пратите нас
Америка више неће само реторички опомињати Приштину да мора да формира Заједницу српских општина, већ ће применити неку врсту принуде да Приштина томе приступи. Међутим, остаје отворено питање каква би та ЗСО била - по стандардима Београда или по приштинским, односно, западним, каже за Спутњик Игор Марковић, политиколог са КиМ.
Након што је новопристигли амерички амбасадор на Косову Џеф Ховенијер поручио да очекују да се „Влада Косова придржава обавеза које је преузела укључујући и формирање ЗСО“, по истом питању и са истим ставом, огласио се изасланик америчког председника за Западни Балкан Габријел Ескобар, који ових дана у тандему са европским посредником Мирославом Лајчаком треба да посети Приштину и Београд.
Игор Марковић верује да је овог пута Америка одлучна да Приштину а пре свега Аљбина Куртија притисне уза зид да испуни обећање о формирању ЗСО, али истиче да остаје дилема какво су замислили ту Заједницу.

Питање какву ћемо ЗСО добити

Амерички званичници Ескобар и Ховенијер су, наиме, у помињању ЗСО провукли и да постоје модели за ЗСО за које мисле да могу да функционишу и да су охрабрили Владу Косова да размотри те моделе, па се јавља дилема да ли Американци причају о неком новом формату ЗСО.
Маринковић сматра да је врло битно у којој форми ће ЗСО бити оформљена.
„Чини ми се ипак да ће фокус бити на ономе што је потписано у Бриселу иако је и даље проблематична конструктивна двосмисленост, дакле тумачење онога што је потписано. Знамо да је енглески језик договора у оригиналној верзији Бриселског споразума о формирању ЗСО из 2013. и у споразуму из 2015. године који детаљније и опширније описује како ће се и на који начин формирати ЗСО. Овде је проблематично што на енглеском језику није експлицитно речено да су у питању извршна овлашћења. То јесу овлашћења у три области а дефинише их споразум из 2015. године а то је и до сада био а може и надаље бити камен спотицања за формирање ЗСО,“ објашњава саговорник Спутњика.

ЗСО са извршним овлашћењима - само ако Курти не буде сарађивао

Марковић верује да ће западни изасланици сада инсистирати на било којој врсти органа који су дефинисани споразумом из 2015. године, односно органа који ће обављати контролу функционисања ЗСО, иако је проблем што нема статута ЗСО, мада према информацијама из јавности он постоји.
„Статут је написао стручни тим који је био формиран од представника Брисела, Приштине и Београда, међутим тај документ нисмо видели и не знамо шта он заправо садржи. И сада се поново враћамо на двобој Београда и Приштине у коме је главна тема да ли ће ЗСО бити са извршним овлашћењима или без њих“, констатује наш саговорник.
Како напомиње, чини му се да ће математичка рачуница Вашингтона бити таква да уколико Курти настави и надаље да пружа отпор да ће ЗСО бити формирана са извршним овлашћењима, али са можда умањеним капацитетом да не би, како се у Приштини тумачи, то била „друга Република Српска“.
По мишљењу Марковића, чињеница да вашингтонски изасланик већ други пут долази на Балкан је већ знак не само дипломатског притиска него чак и неформалне принуде, што не значи да ће Курти на прву лопту попустити.
„Оно што се разликује у односу на претходни период када се говори о дијалогу Београда и Приштине јесте да је иницирано у последње време заједничко посредовање од стране Брисела и Вашингтона. Ескобар и Лајчак су на заједничком фронту чији је циљ да се изврши јачи притисак на Приштину, пошто је очигледно да Курти држи чврсто линију политике чији је слоган – не мешајте се у наше ствари,“ тумачи Марковић.

Дипломатска офанзива

Јасно је, додаје наш саговорник, да од почетка Куртијевог другог мандата видимо да он и његова влада, бар наизглед, не хају за притиске које стижи из ЕУ и Америке.
„Ова појачана дипломатска офанзива из Вашингтона може да уроди плодом. Можда не одмах али у догледно време, јер немогуће је очекивати да ће Курти моћи да одолева притисцима до бесконачности. Знамо како је завршен његов први мандат –тако што су амбасаде пре свих америчка уклониле и њега, и његову владу са власти. Тако да оправдано очекујем неку врсту притиска на Приштину не само везано за ЗСО, већ и притисак у успостављању аранжмана око слободе кретања, пошто договор о стикерима истиче марта ове године,“ напомиње Марковић.
Иначе, Ескобар је пред посету навео да САД не диктирају и неће диктирати шта ЗСО треба да ради, или које треба да буду њене надлежности, јер је то суверена одлука коју косовска влада мора да донесе.
Такође је додао и да САД и даље позивају Приштину да спроведе одлуку Уставног суда из 2016. године и укњижи земљиште Високих Дечана.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала