Погађа барем једног посетиоца сваке године, а узоркује га преплављеност емоцијама приликом сусрета с огромним бројем великих уметничких дела којима се овај град поноси.
Обилазак Галерије „Уфици“, сусрет уживо с Микеланђеловим „Давидом“, Ботичелијевим „Рођењем Венере“, „Благовестима“ Леонарда да Винчија, Каравађовом „Медузом“… Све то неким људима може бити превише и на сву ту лепоту реагују дословно физичком реакцијом налик на озбиљну болест.
А реакција има име и препозната је као психијатријски поремећај: Стендалов синдром. Реч је о психосоматском стању које се појављује при изложености богатој културној баштини која се може видети у Фиренци. Стендалов синдром је први описао француски писац Мари-Анри-Белу (1783 – 1842), познат под псеудонимом Стендал. Он је 1817. своју посету Тоскани овако забележио: „Био сам у својеврсној екстази од саме идеје да сам у Фиренци. Ухватило ме је жестоко лупање срца… Извор живота је пресушио у мени, и ходао сам у сталном страху да не паднем на земљу.”
Синдром је службено клинички описан као психијатријски поремећај 1989, а то је учинио Грацијела Мађерини, психијатар у фирентинској болници Санта Марија Нуова. Он је проучавао 106 пацијената, сви су били туристи, који су искусили вртоглавицу, убрзано лупање срца, халуцинације и слабост приликом гледања скулптура и слика великана као што су Микеланђело и Ботичели. То се догађа 10 до 20 пута годишње и погађа људе који су и иначе осетљивији, као и оне који су можда цео живот чекали и радовали се посети Тоскани. Осим оних који заврше у болници, призори људи који пред великим делима почну да плачу готово су уобичајени, пише портал Путни кофер.
Посебан окидач „Рођење Венере“
Посебан је окидач, чини се, Ботичелијево „Рођење Венере“. Пред тим ремек-делом је најмање једна особа доживела епилептични напад, а један господин је доживео и срчани удар. Њему су Стендалов синдром тада приписали италијански медији, који су цео поремећај представили као нешто романтично. Но, лекари упозоравају да он то нипошто није.
Штавише, упозоравају да можда опчињеност уметношћу није поремећај сам по себи, већ да преплављеност осећајима покреће неке реакције у телу за које је оно већ имало предиспозиције, попут слабог срца. Напомињу и да се овако нешто можда догађа и у другим местима с мноштвом уметничких дела, само то још нико није повезао, забележио и регистровао као поремећај.