Већ свима добро познату лошу демографску ситуацију у земљи додатно су обојили најновији подаци Републичког завода за статистику насловљени оценама о забрињавајућим подацима, најгорим од Другог светског рата и највећем порасту смртности.
Никад гори демографски показатељи
Негативан природни прираштај је у прошлој години достигао бројку од чак 74.000 људи. Смртност је у 2021. порасла за око 21.000 у односу на 2020. годину, када је умрло око 114.000 људи. Процене су да су као и 2020. инфекција ковидом као и друге болести на које се ковид одразио чак 70 одсто утицале на пораст смртности.
Профеосрка Глигоријевић, шеф Одсека за демографију на Географском факултету у Београду, за Спутњик подсећа да се од 2000. до почетка пандемије, број умрлих у Србији кретао између 100.000 и 104.000 лица, да би у 2020. години било забележено око 12.000 више умрлих у односу на десетогодишњи просек, а у 2021. чак 30 000 више.
Ни Европа није боља
Али није то само спефичност Србије. Према подацима Евростата, Европска унија је 2020. године због пандемије коронавируса забележила највећи број умрлих у последњих 60 година, практично од када су доступне прве статистике, што је довело до благог пада броја становника. Због пандемије ковида умрло је 534.000 људи више него годину пре.
Да ли ће такав негативан тренд бити настављен и по завршетку пандемије?
Независно од пандемије, смртност у Србији биће повећана услед све старијег становништва
© https://pixabay.com/
„Стопе смртости ће се вратити на вишегодишње просеке од пре пандемије, то је извесно. Али оно чега треба да будемо свесни то је чињеница да ће у будућности, с обзиром на овај вирус, или неки други, смртност у Србији бити повећана услед једног природног процеса који се зове старење са којим смо суочени као и друге земље у окружењу“, напомиње она.
Све смо старији
Просечна старост у Србији повећана је са 30,9 година из 1980. на 40,6 у 2015, а према извештају Уједињених нација о изгледима за становништво у свету, у 2050. очекује се просечна старост од 46,8 година.
И Европа се суочава и са старењем становништва, па је 24 одсто становника још 2015. било старо 60 година и више, а тај удео би према извештају УН 2050. требало да достигне 34 одсто.
Према том извештају, Србија је међу 11 земаља у свету у којима ће број становника опасти за најмање 15 одсто између 2015. и 2050. Тачније, 17,2 одсто. Та листа показује да је слична или гора ситуација и у нашем окружењу.
Пад становништва највећи у комшилуку
На њеном челу су углавном европске земље, а прва је Бугарска са очекиваним падом од 27,9 одсто, а следе Румунија (22,1 одсто), Украјина (21,7 одсто), Молдавија (20,3 одсто), Босна и Херцеговина (19,5 одсто), Летонија (19,1 одсто), Литванија (17,5 одсто), Србија, Хрватска (16,2 одсто), Мађарска (15,6 одсто) и Јапан (15,1 одсто).
Према најновијим статистичким подацима у Србији је прошле године рођено 62.062 деце, што је за 0,6 одсто више него 2020. Може ли то, уз мере које држава предузима, да буди наду о поправљању фертилитета. Опште је познато да мајка у Србији роди у просеку 1,5 деце, а да нам је за просту репродукцију потребно 2,1 дете.
Лек за низак фертилитет не постоји уз све мере популационе политике, то је карактеристика готово свих земаља света
CC0 / Pixabay /
Осим у Африци, свуда ниска стопа новорођене деце
„Фертилитет је друго питање, не бих рекла да је проблем, јер смо склони да све фаталистички посматрамо, па тако и ову природну транзицију ка ниским стопама живорођења, која је карактеристична за све земље света, изузев Африке. У нашем кругу све земље имају низак фертилитет и то уз све мере популационе политике“, истиче Глигоријевићева.
Богатије земље настоје да демографски ојачају подстицањем усељавања становништва из емиграционих зона, а сиромашније попут наше могу, каже, само да се надају да ће се смањити исељавање сопственог становништва, и тако донекле очувати какав-такав миграциони баланс.
Да чувамо што имамо
Стручњак за демографију, професорка Географског факултета сматра да лек за низак фертилитет не постоји и да зато треба да чувамо ово што имамо. Наде да ће се десити опоравак рађања не постоје, бар их, како истиче, демографи не назиру.
Пораст рођења у 2021. је, по њеној оцени, природни механизам којим ћемо се вратити на вишегодишње просеке од пре пандемије, који износе између 62.000 и 63.000 новорођених.
„Ковид јесте унео потресе у демографску динамику, али је то краткотрајна појава, посматрано из демографске перспективе, и не очекујем да ће имати дугорочније негативне последице. Механизми природног обнављања становништва ће се напросто вратити на вишегодишње просеке забележене пре пандемије“, закључила је саговорница Спутњика.