https://sputnikportal.rs/20220129/uznemirujuci-podaci-broj-umrlih-u-srbiji-najveci-od-1945--sta-nas-ceka-posle-pandemije-1133763021.html
Узнемирујући подаци: Број умрлих у Србији највећи од 1945. – шта нас чека после пандемије
Узнемирујући подаци: Број умрлих у Србији највећи од 1945. – шта нас чека после пандемије
Sputnik Србија
Демографски подаци за 2021. годину, посебно они о 30.000 више умрлих у односу на десетогодишњи просек, свакако су узнемиравајући, али ковид неће имати... 29.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-29T12:13+0100
2022-01-29T12:13+0100
2022-08-26T13:10+0200
друштво
демографија
србија – друштво
друштво
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112212/18/1122121838_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_706d5eb83dbf5ae10ab9524507ffd40d.jpg
Већ свима добро познату лошу демографску ситуацију у земљи додатно су обојили најновији подаци Републичког завода за статистику насловљени оценама о забрињавајућим подацима, најгорим од Другог светског рата и највећем порасту смртности.Никад гори демографски показатељиНегативан природни прираштај је у прошлој години достигао бројку од чак 74.000 људи. Смртност је у 2021. порасла за око 21.000 у односу на 2020. годину, када је умрло око 114.000 људи. Процене су да су као и 2020. инфекција ковидом као и друге болести на које се ковид одразио чак 70 одсто утицале на пораст смртности.Профеосрка Глигоријевић, шеф Одсека за демографију на Географском факултету у Београду, за Спутњик подсећа да се од 2000. до почетка пандемије, број умрлих у Србији кретао између 100.000 и 104.000 лица, да би у 2020. години било забележено око 12.000 више умрлих у односу на десетогодишњи просек, а у 2021. чак 30 000 више.Ни Европа није бољаАли није то само спефичност Србије. Према подацима Евростата, Европска унија је 2020. године због пандемије коронавируса забележила највећи број умрлих у последњих 60 година, практично од када су доступне прве статистике, што је довело до благог пада броја становника. Због пандемије ковида умрло је 534.000 људи више него годину пре.Да ли ће такав негативан тренд бити настављен и по завршетку пандемије?Све смо старијиПросечна старост у Србији повећана је са 30,9 година из 1980. на 40,6 у 2015, а према извештају Уједињених нација о изгледима за становништво у свету, у 2050. очекује се просечна старост од 46,8 година.И Европа се суочава и са старењем становништва, па је 24 одсто становника још 2015. било старо 60 година и више, а тај удео би према извештају УН 2050. требало да достигне 34 одсто.Према том извештају, Србија је међу 11 земаља у свету у којима ће број становника опасти за најмање 15 одсто између 2015. и 2050. Тачније, 17,2 одсто. Та листа показује да је слична или гора ситуација и у нашем окружењу.Пад становништва највећи у комшилукуНа њеном челу су углавном европске земље, а прва је Бугарска са очекиваним падом од 27,9 одсто, а следе Румунија (22,1 одсто), Украјина (21,7 одсто), Молдавија (20,3 одсто), Босна и Херцеговина (19,5 одсто), Летонија (19,1 одсто), Литванија (17,5 одсто), Србија, Хрватска (16,2 одсто), Мађарска (15,6 одсто) и Јапан (15,1 одсто).Према најновијим статистичким подацима у Србији је прошле године рођено 62.062 деце, што је за 0,6 одсто више него 2020. Може ли то, уз мере које држава предузима, да буди наду о поправљању фертилитета. Опште је познато да мајка у Србији роди у просеку 1,5 деце, а да нам је за просту репродукцију потребно 2,1 дете.Осим у Африци, свуда ниска стопа новорођене децеБогатије земље настоје да демографски ојачају подстицањем усељавања становништва из емиграционих зона, а сиромашније попут наше могу, каже, само да се надају да ће се смањити исељавање сопственог становништва, и тако донекле очувати какав-такав миграциони баланс.Да чувамо што имамоСтручњак за демографију, професорка Географског факултета сматра да лек за низак фертилитет не постоји и да зато треба да чувамо ово што имамо. Наде да ће се десити опоравак рађања не постоје, бар их, како истиче, демографи не назиру.Пораст рођења у 2021. је, по њеној оцени, природни механизам којим ћемо се вратити на вишегодишње просеке од пре пандемије, који износе између 62.000 и 63.000 новорођених.„Ковид јесте унео потресе у демографску динамику, али је то краткотрајна појава, посматрано из демографске перспективе, и не очекујем да ће имати дугорочније негативне последице. Механизми природног обнављања становништва ће се напросто вратити на вишегодишње просеке забележене пре пандемије“, закључила је саговорница Спутњика.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
у 2021. години 30.000 више умрлих у односу на десетогодишњи просек, узнемирујући демографски подаци, ковид и повезане 70 одсто узрочник додатно већег умирања, после пандемије повратак на ранији просек, смртност ће у будућности бити повећана због старости становништва, низак фертилитет карактеристична за све земље света сем афричких, опоравак рађања не постоји, србија да чува то што има,
у 2021. години 30.000 више умрлих у односу на десетогодишњи просек, узнемирујући демографски подаци, ковид и повезане 70 одсто узрочник додатно већег умирања, после пандемије повратак на ранији просек, смртност ће у будућности бити повећана због старости становништва, низак фертилитет карактеристична за све земље света сем афричких, опоравак рађања не постоји, србија да чува то што има,
Узнемирујући подаци: Број умрлих у Србији највећи од 1945. – шта нас чека после пандемије
12:13 29.01.2022 (Освежено: 13:10 26.08.2022) Демографски подаци за 2021. годину, посебно они о 30.000 више умрлих у односу на десетогодишњи просек, свакако су узнемиравајући, али ковид неће имати дугорочније негативне последице и обнављање становништва ће се вратити на вишегодишње просеке забележене пре пандемије, сматра демограф др Вера Глигоријевић.
Већ свима добро познату
лошу демографску ситуацију у земљи додатно су обојили најновији подаци Републичког завода за статистику насловљени оценама о забрињавајућим подацима, најгорим од Другог светског рата и највећем порасту смртности.
Никад гори демографски показатељи
Негативан природни прираштај је у прошлој години достигао бројку од чак 74.000 људи. Смртност је у 2021. порасла за око 21.000 у односу на 2020. годину, када је умрло око 114.000 људи. Процене су да су као и 2020. инфекција ковидом као и друге болести на које се ковид одразио чак 70 одсто утицале на пораст смртности.
Профеосрка Глигоријевић, шеф Одсека за демографију на Географском факултету у Београду, за Спутњик подсећа да се од 2000. до почетка пандемије, број умрлих у Србији кретао између 100.000 и 104.000 лица, да би у 2020. години било забележено око 12.000 више умрлих у односу на десетогодишњи просек, а у 2021. чак 30 000 више.
Али није то само спефичност Србије. Према подацима Евростата, Европска унија је 2020. године због пандемије коронавируса забележила највећи број умрлих у последњих 60 година, практично од када су доступне прве статистике, што је довело до благог пада броја становника. Због пандемије ковида умрло је 534.000 људи више него годину пре.
Да ли ће такав негативан тренд бити настављен и по завршетку пандемије?
„Стопе смртости ће се вратити на вишегодишње просеке од пре пандемије, то је извесно. Али оно чега треба да будемо свесни то је чињеница да ће у будућности, с обзиром на овај вирус, или неки други, смртност у Србији бити повећана услед једног природног процеса који се зове старење са којим смо суочени као и друге земље у окружењу“, напомиње она.
Просечна старост у Србији повећана је са 30,9 година из 1980. на 40,6 у 2015, а према извештају Уједињених нација о изгледима за становништво у свету, у 2050. очекује се просечна старост од 46,8 година.
И Европа се суочава и са старењем становништва, па је 24 одсто становника још 2015. било старо 60 година и више, а тај удео би према извештају УН 2050. требало да достигне 34 одсто.
Према том извештају, Србија је међу 11 земаља у свету у којима ће број становника опасти за најмање 15 одсто између 2015. и 2050. Тачније, 17,2 одсто. Та листа показује да је слична или гора ситуација и у нашем окружењу.
Пад становништва највећи у комшилуку
На њеном челу су углавном европске земље, а прва је Бугарска са очекиваним падом од 27,9 одсто, а следе Румунија (22,1 одсто), Украјина (21,7 одсто), Молдавија (20,3 одсто), Босна и Херцеговина (19,5 одсто), Летонија (19,1 одсто), Литванија (17,5 одсто), Србија, Хрватска (16,2 одсто), Мађарска (15,6 одсто) и Јапан (15,1 одсто).
Према најновијим статистичким подацима у Србији је прошле године рођено 62.062 деце, што је за 0,6 одсто више него 2020. Може ли то, уз мере које држава предузима, да буди наду о поправљању фертилитета. Опште је познато да мајка у Србији роди у просеку 1,5 деце, а да нам је за просту репродукцију потребно 2,1 дете.
Осим у Африци, свуда ниска стопа новорођене деце
„Фертилитет је друго питање, не бих рекла да је проблем, јер смо склони да све фаталистички посматрамо, па тако и ову природну транзицију ка ниским стопама живорођења, која је карактеристична за све земље света, изузев Африке. У нашем кругу све земље имају низак фертилитет и то уз све мере популационе политике“, истиче Глигоријевићева.
Богатије земље настоје да демографски ојачају подстицањем усељавања становништва из емиграционих зона, а сиромашније попут наше могу, каже, само да се надају да ће се смањити исељавање сопственог становништва, и тако донекле очувати какав-такав миграциони баланс.
Стручњак за демографију, професорка Географског факултета сматра да
лек за низак фертилитет не постоји и да зато треба
да чувамо ово што имамо. Наде да ће се десити
опоравак рађања не постоје, бар их, како истиче, демографи не назиру.
Пораст рођења у 2021. је, по њеној оцени, природни механизам којим ћемо се вратити на вишегодишње просеке од пре пандемије, који износе између 62.000 и 63.000 новорођених.
„Ковид јесте унео потресе у демографску динамику, али је то краткотрајна појава, посматрано из демографске перспективе, и не очекујем да ће имати дугорочније негативне последице. Механизми природног обнављања становништва ће се напросто вратити на вишегодишње просеке забележене пре пандемије“, закључила је саговорница Спутњика.
