Научници су дуго били у дилеми да ли орка, кит убица, може да улови великог плавог кита, највећег сисара и највећу животињу на свету. Сада је та дилема дефинитивно решена, пошто су научници из Института за истраживање морских сисара из Аустралије документовали три случаја када су орке уловиле и појеле великог плавог кита на обали Западне Аустралије. Њихов рад објављен је у часопису „Наука о морским сисарима“, а забележили су чак и детаљ да орке улазе у уста плавих китова пред њихову смрт како би им појеле језик, који је веома хранљив, преноси „Бизнис инсајдер“.
Научници наводе да су забележили три примера када су орке напале и убиле великог плавог кита, а потом га појеле. Прва два случаја испитана су 2019, а трећи прошле године, наводе истраживачи и објашњавају да је у првом случају у питању био здрав, одрастао плави кит.
Први документовани случај говори о плавом киту, дугом 22 метра. Њега је напало јато китова убица, три су га гурала под воду, док су му два нападала главу.
На његовом телу хранило се 50 орки читавих шест сати, а научници наводе да су затекли труп са одгризеним великим комадима коже и сала, док је већина леђног пераја била поједена.
Неколико недеља касније, догодио се следећи напад, на младунче плавог кита дуго 12 метара. Њега је напало јато од 25 орки.
Трећи случај био је напад на плавог кита дугог нешто мање од 14 метара, ког су орке прогањале чак 24 километра током пуних 90 минута. И поново су имале исту стратегију напада - једна група је гурала плавог кита под воду, а друга му је нападала главу и језик. Њега је појело јато од 50 китова-убица.
Ранија истраживања китова убица тврдила су да нападе изводе мужјаци орки, и то они највећи у јату, који могу да нарасту и до дужине од девет метара. Међутим, сада су научници утврдили да су нападе на плаве китове предводиле женке. Стручњаци сматрају да су оне у овим случајевима биле агресивније јер су имале младунце које су желеле да нахране.
„Ово је највећи предаторски догађај на свету: највећи предатор на врху ланца исхране лови највећу ловину на свету“, казао је РОберт Питман, морски еколог са Орегон универзитета у САД, један од аутора студије.