НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Шта се крије испод глечера на Гренланду: Специјална мисија креће у потрагу

Предстојећа роботизована мисија са подморницом која ће проучавати доњу страну глечера Гренланда може открити колико ће ове санте „текућег леда“ допринети порасту нивоа мора.
Sputnik
Мисија, заказана за средину 2023, послаће роботизовану подморницу на дно излаза три глечера, а сва три се налазе на западној обали Гренланда. И баш као и сви глечери, ови комади леда теку и померају лед из унутрашњости Гренланда у океан, што чини њихову динамику важном за разумевање пораста нивоа мора како се Арктик топи. Ово је први пут да ће научници имати поглед изблиза испод глечера великог острва.
„Највећа неизвесност везано за допринос Гренланда порасту нивоа мора је колико брзо ће ледени покривач губити масу“, рекла је у саопштењу Џини Катанија, професорка на Школи геонауке Џексон Универзитета у Тексасу, која води ово путовање.

„Знамо колико је од нивоа мора ускладиштено у леденом покривачу, знамо да се клима загрева и мења ледени покривач, али оно што не знамо је брзина којом ће ови глечери допринети порасту нивоа мора.“

Да би сазнали, Катанија и њене колеге ће поставити подморницу НУИ на доњу страну глечера где је пут до океана. НУИ се неће проучавати сам лед, већ зидове песка и седимента које глечер избацује испред себе док плови. Ове земљане баријере познате су као морене и помажу у стабилизацији леда као чеп који спречава да вода тече. Питање је шта ће се догодити ако се чеп извуче.
Подморница ће мапирати топографију морена и узети језгра седимената, што ће помоћи научницима да боље разумеју колико су морене стабилне. Подморница ће такође сакупљати узорке седимента из облака седимента који излази испод глацијалног леда, преноси портал „Лајв сајенс“.
Неки научници су указивали да би ефекти глобалног загревања на пораст нивоа мора могли да се одложе ако би се користила нека метода за изградњу ових подморских морена, подупирући ледени покривач Гренланда. Истраживање ће помоћи да се сазна да ли та идеја има икаквих основа, наводе из института у Тексасу.

„Ово је високо ризична наука која се исплати, али то је управо она врста храброг корака која је потребан за решавање хитних и друштвено релевантних питања о климатским променама и геохазардима“, рекао је Демијан Сафер, директор Института за геофизику Универзитета Тексас, један од партнера у истраживању.

Рад у тешким условима дуж обале Гренланда није једноставна ствар. НУИ ће бити повезан са истраживачким бродом танким оптичким каблом дугим 16 километара. Ако кабел пукне, подморница може да се врати на површину користећи акустику и програмирана је да се врати на унапред програмирану локацију за преузимање ако комуникација не успе.
СВЕТ
Научници упозоравају: Постоји опасност од нуклеарне и бактериолошке „бомбе“ на Арктику
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Најгора година у историји – катаклизма из 536. године
Коментар