Слика коју је објавила Јужноафричка радио-астрономска опсерваторија (South African Radio Astronomy Observatory — SARAO) настала је склапањем мозаика од 20 одвојених посматрања, за које је било потребно укупно 200 сати рада телескопа „MeerKAT“.
Овај супер-осетљиви радио телескоп састоји се од 64 антене распоређене у пречнику од осам километара у јужноафричкој пустињи. Захваљујући овом телескопу човечанство је могло да погледа у центар наше галаксије, који је, упркос релативној близини — удаљен је „само“ око 25.000 светлосних година — заклоњен прашином и гасом кроз које се тешко пробијају радио таласи.
На слици доминира емисија која потиче из галактичког центра, „супер мехура“, кроз који пролазе бројне паралелне магнетне нити које емитују радио-таласе, које астрономи називају галактичким нитима, односно филаментима.
„Миш“ и „Змија“
Научници су једној од тих нити наденули име „Миш“, друга пак, је због својих карактеристика названа „Змија“. Супермасивна црна рупа Стрелац А види се као најсветлија тачка.
Због јасноће и дубине, како тврде астрономи, слика има веома значајан научни потенцијал, наводи „Лајв сајенс“.
„Дуге и до 100 светлосних година, ове јединствене структуре пркосиле су коначном објашњењу свог порекла још од када су их астрономи открили пре више од 35 година. ‘MeerKAT’ је открио много више таквих филамената него што је раније било познато, а ови нови подаци ће по први пут омогућити астрономима да проучавају ове објекте као популацију“, наводи се у извештају Опсерваторије.
Астрономи не скривају своју фасцинацију овим открићима, а главни научник САРАО-а, др Фернандо Камило, каже да „најбољи телескопи проширују наше хоризонте на неочекиване начине“. Главни аутор студије, др Ијан Хејвуд, признаје да се никада не умори од гледања у свемир, пренео је РТС.