Међународни тим научника открио је у Мјанмару два цета стара 100 милиона година сачувана у ћилибару. Једна од ових биљака која је вегетирала почетком горње креде, на једном од блокова суперконтинента Гондвана, изненађујуће подсећа на жбуње из рода Phylica, које је данас део афричке флоре са југа.
Студију су водили истраживачи са Универзитета науке и технологије Кингдао у Кини, а рад је ове недеље објављен у часопису „Нејчер плантс“.
Ово цвеће прича причу о преживљавању у тешким условима.
Како се наводи у саопштењу Отвореног универзитета, неки од фосила су били погођени ватром, што указује да су шумски пожари били уобичајени у то време и да су били део важног аспекта еволуције цвећа.
Роберт Спајсер, специјалиста палеоботанике и професор емеритус на универзитету је коаутор рада.
„Први цветови нису били примитивни као што многи претпостављају, већ су били одлично прилагођени да преживе честе шумске пожаре који су пустошили врели свет креде“, каже Спајсер.
Истраживачи раде на реконструкцији историје овог цвећа. Пошти је тешко пронаћи добре примерке из доба креде, ово лепо „увоштено“ цвеће чини још вреднијим. Тим је чак успео да зумира зрнца полена ухваћена у ћилибару.
Ка разрешењу „одвратне мистерије“
Поред тога, ово ново откриће би такође могло довести до разрешења једне од главних мистерија теорије еволуције. Отворени универзитет је истакао занимљив део историје у својој расправи о цвећу.
Године 1879, у писму свом најближем пријатељу, ботаничару и истраживачу др Џозефу Хукеру, Чарлс Дарвин је написао: „Брзи развој, колико можемо да проценимо, свих виших биљака у новијим геолошким временима је одвратна мистерија“.
Ова „одвратна мистерија“ стога лежи у чињеници да су се цветне биљке, или критосеменчице, појавиле изненада пре 100 милиона година и од тада су примећене у различитим бојама и облицима.Не зна се да ли су ове биљке могле постојати пре периода креде.
Роберт Спајсер сматра да би да је Дарвин видео биљке откривене у Мјанмару, његова „одвратна мистерија“ не би толико збунила јер фосили указују на то да је ватра била кључни елемент у еволуцији цвећа.
Према његовим речима, ако је много праисторијског цвећа расло у полусушним пределима, попут оних у Јужној Африци, то објашњава зашто су прве фазе еволуције критосемењача тако слабо заступљене у фосилном запису, јер се фосили обично не формирају на теренима овог тип због честих пожара.