https://sputnikportal.rs/20210522/mapirani-genom-praistorijske-zene-osporava-teoriju-ljudske-evolucije-1125424941.html
Мапирани геном праисторијске жене оспорава теорију људске еволуције
Мапирани геном праисторијске жене оспорава теорију људске еволуције
Sputnik Србија
Шведски истраживачи успели су да мапирају читав геном праисторијске жене која је живела пре око 35.000 година у пећини у данашњој Румунији. Њихови закључци... 22.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-22T20:40+0200
2021-05-22T20:40+0200
2021-08-26T03:13+0200
наука
геном
праисторија
жена
еволуција
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/16/1125424881_0:106:1921:1186_1920x0_80_0_0_2adb83c1636493b8b2ba56efedd8a959.jpg
Према Матијасу Јакобсону и Еми Свенсон са Универзитета Упсала, један од зуба жене који је остао у лобањи био је тако добро очуван да је његов узорак омогућио мапирање читавог генома.Накнадна анализа открила је да је жена, звана Пештера Муиери 1 имала предиспозицију за тамну кожу и косу, као и за тамне очи. Њени гени открили су да није патила ни од једне наследне болести за коју знамо. Занимљиво је да је такође имала готово идентично сродство са неандерталцима као данашњи људи.Међутим, оно што је еволуционе генетичаре највише изненадило је то што је она имала много веће генетске варијације него што се раније мислило да имају људи из те ере.То доводи у питање такозвану хипотезу о уском грлу. Људи изван Африке данас имају мање генетских варијација од оних који живе у Африци. Сматра се да је модерни човек еволуирао у Африци пре неких 300.000 година. Мала група емигрирала је са континента пре неких 80.000 година и проширила се широм света. Претпоставља се да се толико мало појединаца иселило да је много генетских варијанти нестало. То је резултирало уским грлом које је исцрпило генетске варијације.Уместо тога, пад генетичких варијација повезан је са суровим животним условима. Потомци жене Пештера Муиери живели су у тешким временима, јер је постајало знатно хладније, са леденим покривачима који су прекривали делове данашње Европе.Са тако мало живих јединки, генетске варијације се исцрпљују, што повећава ризик од наследних болести и, у најекстремнијем облику, инцеста.Како је клима поново постајала топлија, а ледени покривач се повлачио чинећи више места погодним за живот, Европа је доживела таласе миграција који су појачали генетске варијације. Још касније, доселила се група људи из данашње Турске, која је увела потпуно другачији начин живота који је подразумевао пољопривреду.Прочитајте још:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, геном, праисторија, жена, еволуција, друштво
наука, геном, праисторија, жена, еволуција, друштво
Мапирани геном праисторијске жене оспорава теорију људске еволуције
20:40 22.05.2021 (Освежено: 03:13 26.08.2021) Шведски истраживачи успели су да мапирају читав геном праисторијске жене која је живела пре око 35.000 година у пећини у данашњој Румунији. Њихови закључци оспоравају преовлађујућу теорију о ономе што се догодило када су људи емигрирали из Африке.
Према Матијасу Јакобсону и Еми Свенсон са Универзитета Упсала, један од зуба жене који је остао у лобањи био је тако добро очуван да је његов узорак омогућио мапирање читавог генома.
Накнадна анализа открила је да је жена, звана Пештера Муиери 1 имала предиспозицију за тамну кожу и косу, као и за тамне очи. Њени гени открили су да није патила ни од једне наследне болести за коју знамо. Занимљиво је да је такође имала готово идентично сродство са неандерталцима као данашњи људи.
Међутим, оно што је еволуционе генетичаре највише изненадило је то што је она имала много веће генетске варијације него што се раније мислило да имају људи из те ере.
То доводи у питање такозвану хипотезу о уском грлу. Људи изван Африке данас имају мање генетских варијација од оних који живе у Африци. Сматра се да је модерни човек еволуирао у Африци пре неких 300.000 година. Мала група емигрирала је са континента пре неких 80.000 година и проширила се широм света. Претпоставља се да се толико мало појединаца иселило да је много генетских варијанти нестало. То је резултирало уским грлом које је исцрпило генетске варијације.
„Живела је пре скоро 35.000 година и има велике генетске варијације, тако да пре 80.000 година није могло постојати уско грло које је проузроковало смањење генетских варијација“, објаснио је Матијас Јакобсон шведском јавном сервису СВТ.
Уместо тога, пад генетичких варијација повезан је са суровим животним условима. Потомци жене Пештера Муиери живели су у тешким временима, јер је постајало знатно хладније, са леденим покривачима који су прекривали делове данашње Европе.
„Смањене генетске варијације повезане су са промењеном животном ситуацијом током леденог доба. За то време у Европи је било мало места за живот људи, а у једном тренутку било је можда само 1.000 до 10.000 појединаца“, тврди Матијас Јакобсон.
Са тако мало живих јединки, генетске варијације се исцрпљују, што повећава ризик од наследних болести и, у најекстремнијем облику, инцеста.
Како је клима поново постајала топлија, а ледени покривач се повлачио чинећи више места погодним за живот, Европа је доживела таласе миграција који су појачали генетске варијације. Још касније, доселила се група људи из данашње Турске, која је увела потпуно другачији начин живота који је подразумевао пољопривреду.
