„Желим да напоменем да они још увек покушавају да умире Русију аргументима да је НАТО мирна и чисто одбрамбена организација, чисто одбрамбени савез. Колико је то тачно, уверили су се грађани многих држава из сопственог искуства“, рекао је он.
То су Ирак, Либија, Авганистан, а и велика војна операција против Београда без одобрења Савета безбедности УН, која је далеко од онога што би мирољубива организација могла да изведе, подсетио је руски лидер.
Он је подсетио да је Русија у војној стратегији Алијансе означена као противник.
„Између осталог, не можемо да занемаримо ово: у војној стратегији НАТО-а из 2019. године Русија је директно названа главном безбедносном претњом и противником. НАТО нас је означио као противника. При чему је примакао своју војну инфраструктуру све до наших граница. НАТО и његове државе-чланице сматрају да је исправно да нас понешто науче о томе где и како треба да распоређујемо оружане снаге и сматрају да је могуће захтевати да се не изводе планирани маневри и вежбе. А премештање наших трупа на нашој територији представљају се као претња руске инвазије, у овом случају, на Украјину“, нагласио је Путин.
„Наводно опасност осећају и балтичке земље и друге државе – наши суседи. На основу чега, није баш јасно. У сваком случају, то се користи као теза у циљу изградње непријатељске политике према Русији“, констатовао је Путин.
О политици отворених врата
Политику „отворених врата“ НАТО-а Путин је назвао слободним тумачењем безбедносних принципа од стране Сједињених Америчких Држава и низа других земаља.,
„Ова политика ‘отворених врата’ – о томе сам разговарао са многим партнерима – прилично је слободна и, по нашем мишљењу, тумачење става, темељног принципа једнаке и недељиве безбедности, који се налази у многим паневропским документима, неопходна је искључиво за САД и поједине чланице НАТО-а“, навео је шеф руске државе.
Он је нагласио да је тврдња да се Русија понаша агресивно у супротности са здравим разумом – инфраструктура НАТО-а је та која се приближила границама Русије, а не обрнуто.
„Категорички смо против ширења НАТО-а новим чланицама на истоку, јер то представља заједничку претњу за нас – даље ширење НАТО-а према нашим границама“, прецизирао је Путин.
„Не крећемо се ми ка НАТО-у, већ се НАТО креће ка нама. Стога, говорити да се Русија понаша агресивно, у најмању руку не одговара здравој логици“, констатовао је председник.
Игнорисане забринутости Русије
Он је додао да су главне забринутости Русије које су наведене у предлозима за безбедносне гаранције игнорисане.
Путин је истакао да у руским предлозима за безбедносне гаранције нема ниједне неспроводљиве клаузуле.
„Током разговора наставили смо да размењујемо мишљења о руским предлозима упућеним САД и НАТО-у о обезбеђивању дугорочних правних гаранција безбедности“, рекао је Путин и набројао забринутости Москве у овој области.
Према његовим речима, „централне забринутости су, нажалост, игнорисане у одговорима добијеним 26. јануара од САД и НАТО-а“. Коментаришући амерички одговор на предлоге Русије о безбедносним гаранцијама, Путин је рекао Русија припрема одговор Сједињеним Америчким Државама и НАТО-у.
Руски председник навео је да сматра да, уколико већ сви желе безбедност, зашто не желе да одустану од размештања ударних система у близини граница Русије.
„Мислим да су то безбедносна питања не само за Русију, већ и за цео свет, за целу Европу. Погледајте наш предлог – уосталом, не само проширење НАТО-а, чему се противимо, већ и неразмештање ударних система на нашим границама. Ако сви желе мир, спокој, благостање, поверење, шта је у томе лоше? Немојте да распоређујете ударне системе близу наших граница. Да ли неко може да одговори шта је у томе лоше?“, упитао је Путин.
Путин је додао да су на дневном реду, осим безбедносних гаранција за Русију, и актуелна питања везана за стање ствари у Донбасу.
„Ево, господин председник је рекао: Русија тамо изводи вежбе, концентрисала је велику групу. А зар Украјина није концентрисала? Истих 100 или 125 хиљада људи је концентрисано тамо у Донбасу“, констатовао је Путин.
Он је подсетио да је Кијев већ два пута покушао да реши ово питање војним путем.
„И нису то крили. Користили су технику, авијацију. А ко ће нама дати гаранције да се то неће десити?“, додао је председник Русије.
Кијев руши Минске споразуме
Говорећи о ситуацији на истоку Украјине, Путин је навео да је Кијев кренуо путем демонтаже Минских споразума.
„По мом мишљењу, свима је очигледно да су садашње власти у Кијеву кренуле путем демонтаже Минских споразума. Нема напретка у таквим фундаменталним питањима као што су уставна реформа, амнестија, локални избори, правни аспекти посебног статуса Донбаса. Још увек није унета у украјинско законодавство добро позната, барем за стручњаке, Штајнмајерова формула“, оценио је Путин.
Према његовим речима, Кијев наставља да игнорише „све могућности за мирну обнову територијалног интегритета земље кроз директан дијалог са Доњецком и Луганском“.
Руски председник уверен је да при решавању ситуације у Украјини нема алтернативе Минским споразумима.
„Што се тиче Минских споразума, да ли су живи, да ли имају неку перспективу или не, сматрам да једноставно нема друге алтернативе“, нагласио је Путин.
Путин је скренуо пажњу на двосмислен став кијевских власти које „понекад кажу да ће поштовати (споразуме), понекад кажу да ће то уништити њихову земљу. Актуелни председник (Украјине Владимир Зеленски) недавно је изјавио да му се не свиђа ниједна тачка из тих Минских споразума. Па свиђало се њему или не, то је ─ што је. Морају се реализовати, другачије се не може“.
Он је додао да се са француским колегом договорио да се чују након Макронове посете Кијеву. Како је навео, неколико Макронових идеја у потпуности могу да буду основа за даље заједничке кораке у Украјини.
О сукобу Русије и НАТО-а
Русија неће дозволити Украјини да покуша да врати Крим војним путем, изјавио је руски председник.
„Зашто је могући пријем Украјине (у НАТО) толико опасан? Постоји проблем: европске земље, укључујући Француску, сматрају да је Крим део Украјине, а ми сматрамо да је део Руске Федерације. И ако се предузму покушаји да се ова ситуација промени војним путем, а у доктринарним документима Украјине прописано је: а) Русија је противник, б) повратак Крима војним путем је могућ. Замислите да је Украјина чланица НАТО-а. Члан 5 није укинут, напротив, господин Бајден је недавно рекао да је члан 5 апсолутни императив и да ће се поштовати. То значи да ће доћи до војне конфронтације између Русије и НАТО-а... да ли треба да се боримо против НАТО-а?“, рекао је Путин на конференцији за новинаре после разговора са француским председником Емануелом Макроном.
Руски председник је додао да постоји и други део питања: „Да ли ви желите да се борите са Русијом?“
Политички азил за Порошенка
Руски председник потврдио је да је обећао да ће дати политички азил бившем председнику Украјине Петру Порошенку.
„Својевремено, док је господин Порошенко још био председник Украјине, рекао сам му да ако буде имао било каквих потешкоћа у будућности, Русија је спремна да му пружи политички азил. Он је тада много иронисао по том питању. Данас желим да потврдим своје предлог, упркос нашим озбиљним разликама по питању решења ситуације у Донбасу“, истакао је Путин.
„Верујем да је он направио много грешака у том правцу. Али ипак, његов прогон као државног злочинца, по мом мишљењу, представља претерану тежњу за успехом садашњег руководства. Спремни смо да дамо азил у Русији људима попут господина Порошенка“, додао је он.
Путин је на почетку свог обраћања навео да је састанак са Макроном протекао пословнo, био је информативан и користан.
Он је рекао да Русија и Француска намеравају да наставе обострано корисну сарадњу у привреди, политици, културној и хуманитарној области. Према речима шефа руске државе, на састанку нису занемарена актуелна питања билатералних односа, пре свега она која се односе на економску сарадњу.
Председници Русије и Француске разговарали су у Кремљу више од пет сати, скоро до поноћи по московском времену (22 часа по средњоевропском).
До посете француског лидера долази у атмосфери оптужби Запада на рачун Русије да намерава да изврши инвазију на Украјину због чега је, како тврде западни медији и политичари, на граници концентрисала велики број војника. Званична Москва је небројено пута демантовала те оптужбе, истичући да су потпуно неосноване и да представљају изговор НАТО-у да размешта додатну војну технику и људство у близини руских граница.
Министарство спољних послова Русије објавило је 17. децембра 2021. нацрте уговора са Сједињеним Америчким Државама о гаранцијама безбедности, као и споразума о мерама за обезбеђење безбедности Русије и држава-чланица Северноатлантског савеза. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање од даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.