Макрон након састанка са Путином: Без Русије немогуће изградити мир у Европи /видео/
23:47 07.02.2022 (Освежено: 00:25 08.02.2022)
© Пресс-служба Президента РФ
/ Пратите нас
Француски лидер Емануел Макрон поручио је на заједничкој конференцији за медије после разговора са руским колегом Владимиром Путином да је дијалог са Русијом неопходан услов за изградњу мира.
Сада сви морамо да пронађемо миран пут у Европи и пут стабилности, још увек постоји могућност и време за то, рекао је Макрон.
„Русија је европска земља и неопходно је сарађивати са њом ради изградње будућности у Европи“, објаснио је француски лидер, наводећи да је дијалог са Москвом потребан и због решавања других озбиљних међународних проблема.
Он сматра да су потребни нови механизми да би се обезбедила стабилност у Европи, али да их не треба развијати ревидирањем постојећих споразума.
„Неопходно је изградити нове механизме који би обезбедили стабилност у региону, али се те нове тачке не могу градити ревидирањем уговора од последњих 30 година и основних принципа или ограничавањем основних европских права“, додао је он.
Можда би нова безбедносна решења у Европи требало да буду иновативнија, навео је председник.
„Не верујем да смо приморани да бирамо између нових правила и игре без правила. То је, са мог становишта, оптимизам заснован на вољи. Русија је привржена суверенитету и правима. Али сам сигуран да можемо да изградимо безбедност и стабилност у Европи, потврдивши оно што већ постоји у оквиру ОЕБС-а. Такође можемо да пронађемо нова решења, она би можда требало да буду иновативнија“, оценио је председник Француске.
Преговоре са руским колегом назвао је садржајним и саопштио да су Москва и Париз договорили заједнички рад на безбедносним гаранцијама.
„Имамо жељу да радимо заједно како бисмо гарантовали нови поредак стабилности и безбедности у Европи“, додао је Макрон.
Како је рекао, размотрио је са руским лидером неколико опција у вези са безбедносним предлозима Руске Федерације. Русија и Европа морају заједно да раде на тим гаранцијама, оценио је он.
„Поуздана деескалација захтева од нас да напредујемо у суштинским питањима и о тим питањима смо разговарали веома дуго. Морамо заједнички да покажемо вољу да смо спремни да радимо на безбедносним гаранцијама, да градимо нови безбедносни поредак, као и стабилност у Европи. То мора бити засновано на темљима које смо заједно изградили као суверене државе", изјавио је председник, истичући да ће „наредни дани бити одлучујући, а да ће садржајне дискусије које смо водили допринети томе“.
Коментаришући руске предлоге о безбедности, истакао је да неће бити лако да се постигне резултат, али је изразио уверење да ће бити остварен.
„Водићемо овај дијалог са свим учесницима и сигуран сам да ћемо постићи резултат. Неће бити лако, али сам сигуран да ће успети“, оценио је Макрон.
Председник је изразио уверење да европске земље и Русија имају заједничке интересе у погледу контроле наоружања на континенту. Захтеви Русије у области безбедносних гаранција поклапају се са ставом европских земаља, нагласио је.
Он је током конференције истакао да постоје додирне тачке између ставова Француске и Русије. Наставићемо преговоре са свим партнерима како бисмо изградили нове гаранције мира и безбедности, каже француски лидер.
Међутим, Москва и Париз начелно имају различите ставове, то треба разумети и прихватити, напоменуо је Макрон.
О Украјини
Француски председник је посветио пажњу и теми Украјине. Како је рекао, Путин и он су током данашњег састанка успели да приближе ставове о Украјини.
„Овај сукоб је у центру напетости коју данас доживљавамо и, наравно, неопходно је да Русија и Европска унија реше конфликт како бисмо напредовали у нашим односима“, рекао је Макрон.
С тим у вези, подсетио је и на значај „нормандијског формата“.
„Настављамо да улажемо напоре у оквиру 'нормандијског формата' како бисмо у потпуности применили Минске споразуме у циљу решавања сукоба у Донбасу“, објаснио је француски председник.
Према његовим речима, на украјинским границама „концентрисано је 125.000 руских војника“.
„Украјински лидер Владимир Зеленски је данас председник земље на чијим границима се налази 125.000 руских војника. Тако да, да – он се нервира“, каже Макрон.
Решење украјинског питања може да буде само политичко, а основу за регулисање ситуације у земљи чине Мински споразуми, напоменуо је председник.
„Мински споразуми могу да обезбеде решење кризе. Француска ће наставити да улаже напоре у оквиру 'нормандијског формата' за дугорочно решење“, констатовао је Макрон.
О Белорусији
Француски председник је истовремено нагласио да је Путин одагнао његову забринутост у вези са изјавама белоруског лидера Александра Лукашенка о нуклеарном оружју, а конкретно да ће Белорусија понудити Руској Федерацији да размести нуклеарно оружје на својој територији ако НАТО распореди ракете у Пољској.
„Рекао сам Путину да сам забринут због нацрта Устава Белорусије где се предлаже да се уклоне две фундаменталне одредбе из 1994. године, као и због Лукашенковог апела у децембру вези са нуклеарним оружјем. Желим да кажем да ме је председник Русије умирио у том погледу“, објаснио је, додајући да су та питања забрињавајућа јер „појачавају дестабилизацију“.
Преговори председника Русије и Француске, Владимира Путина и Емануела Макрона трајали су нешто дуже од пет сати, односно скоро до поноћи по московском времену (10 сати по средњоевропском). Лидери су започели састанак у четири ока, а затим наставили разговор за радном вечером.
До посете француског лидера долази у атмосфери оптужби Запада на рачун Русије да намерава да изврши инвазију на Украјину због чега је, како тврде западни медији и политичари, на граници концентрисала велики број војника. Званична Москва је небројено пута демантовала те оптужбе, истичући да су потпуно неосноване и да представљају изговор НАТО-у да размешта додатну војну технику и људство у близини руских граница.
Министарство спољних послова Русије објавило је 17. децембра 2021. нацрте уговора са Сједињеним Америчким Државама о гаранцијама безбедности, као и споразума о мерама за обезбеђење безбедности Русије и држава-чланица Северноатлантског савеза. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање од даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.
