Новоформирана парламентарна већина састављена од УРА, ДПС-а, СД-а, СДП-а и мањинских партија прво је срушила владу Здравка Кривокапића, потом разријешила Бечића. Већ се лицитира ко би могли бити министри у новој влади. Различита су мишљења и око тога колико је концепт мањинске владе у овом тренутку рјешење црногорског политичког замешатељства, или води ка новим подјелама и несигурним исходима.
Влада већ формирана — у кулоарима
Професор Саво Марковић тврди да је такозвана мањинска влада већ формирана у кулоарима и он је не назива мањинском, већ владом која је продужена рука ДПС-а.
„Мислим да је та такозвана мањинска влада већ формирана и да ће ти такозвани преговори бити само фарса. Можда је међународни фактор имао неког утицаја, али ја сам мишљења да је ово све урађено у режији ДПС-а. Треба рећи да су грађани преварени, да је изневјерена воља исказана на изборима 30. августа. Да је УРА на тим изборима била заједно са ДПС-ом, у реду, али је она тада била за демонтажу система којим је ДПС управљао Црном Гором, зато је ово класична превара бирача“, каже Марковић.
Он вјерује да ће се УРА потпуно утопити у ДПС, нада се још да би народ на протестима могао да покуша да очува вољу исказану на изборима у августу 2020, а сматра да су ванредни избори рјешење за излаз из кризе у Црној Гори.
Шта ће одлучити СНП?
Аналитичар Предраг Дрецун каже да су они који су смислили концепт мањинске владе рачунали да ће неко од просрпских партија бити у тој влади. Иако је СНП потписао меморандум, он није сигуран да ће органи те странке донијети одлуку да њихова партија учествује у мањинској влади.
„Ако СНП доноси одлуке на својим органима, као што тврди предсједник те партије, видјећемо шта ће одлучити. Без учешћа једне просрпске странке сâм концепт мањинске владе је веома ризичан, јер би се вратили у период од прије двије године, када смо имали оштру црногорско-српску конфронтацију, то су тешке подјеле у Црној Гори, братске подјеле које не воде добру, које не воде толеранцији, које коче друштво. Мањинске партије су заузеле процрногорску страну, али оне тако не доприносе рјешењу проблема, оне не треба да се мијешају у тај спрско-црногорски раскол, већ да гледају своје интересе и да гледају са стране, тако ће помоћи“, каже Дрецун.
Он истиче да ћемо, ако СНП не уђе у владу, имати једну асиметричну појаву. Не зна се ни како ће се ДФ поставити, јер можда они одлуче да подрже концепт мањинске владе, не директно, већ да се договоре да њихови кадрови остану по дубини у државним институцијама.
„Што се тиче утицаја међународног фактора, мислим да њих интересује само да се задрже неки већ креирани ставови у спољној политици, као што је однос према НАТО-у, Косову и према државно-правном статусу Црне Горе. То су три ствари у које ниједна влада не може дирати. Можда је то и пресудило влади Здравка Кривокапића, јер су је подржавале партије које нијесу благонаклоно гледале према НАТО-у“, каже Дрецун.
Биће више министара у влади
У црногорским медијима се већ калкулише да ће будућа влада имати 16 до 18 министарства, да ће имати три потпредсједника. Милош Конатар, потпредсједник УРА, већ је неколико пута изјавио да би премијер те нове владе требало да буде Дритан Абазовић, што је јуче и потврдио Срђан Дармановић, бивши министар иностраних послова у влади Мила Ђукановића.
Лицитира се да би Александар Саша Дамјановић, бивши в.д. директор Управе прихода и царина, могао бити потпредсједник и министар финансија. У тој будућој влади, претпоставља се, било би мјеста и за неке министре из претходне владе, прије свега за Сергеја Секуловића, Ђорђа Радуловића, али и Младена Бојанића и министарку Тамару Срзентић. Њих двоје су били у сали Скупштине када је изгласана смјена владе Здравка Кривокапића.
Из Демократског фронта (ДФ) јуче су саопштили да не намјеравају да учествују у било каквом аранжману власти коме би подршку давала Демократска партија социјалиста (ДПС).
Коалиција „Црно на бијело“ (ГП УРА и ЦИВИС) понудила је 17. јануар свим посланицима формирање мањинског кабинета.
Предсједник државе и лидер ДПС-а Мило Ђукановић казао је јуче да је његова странка спремна да подржи мањинску владу, али да не учествује у њој.