Овако некадашњи амбасадор у Турској и оријенталиста Дарко Танасковић објашњава инцидент који се догодио у православном манастиру Панагија Сумела на северу Турске у близини града Трабзона.
Прошле недеље, овај манастир са краја 4. и почетка 5. века нашао се у центру скандала јер су власти, наводно са циљем да представе туристичку понуду региона, дозволиле тројици ди-џејева да у манастиру организују музички перформанс.
Међутим, једино што су успели јесте да изазову лавину негодовања, па и негодовања представника Руске православне цркве.
Организатор догађаја није био свестан шта ради
Уз ограду да не располаже свим информацијама, Танасковић износи мишљење да се не ради о исказивању непоштовања према једној значајној хришћанској светињи, као и да у свему нема дубље позадине, иако је дискриминаторски однос турских власти према хришћанским сакралним објектима општепознат. Пре ће бити да је реч о одсуству свести да би овакав пропагандно-комерцијални музички перформанс у празном манастиру уопште некоме могао да смета.
„Овај догађај не бих повезивао са неоосманистичком кампањом васпостављања џамијског статуса византијским црквама, којима је он после Ататуркове секуларистичке револуције био одузет, а услед које је и испољена осетљивост Московске патријаршије сасвим разумљива“, наводи Танасковић.
Бранећи се од оптужби за скрнављење светог места, музички аниматор Ахмет Шентерзи је истакао да су сличне музичке документарне разгледнице снимане и у неким француским самостанима, код египатских пирамида, а и у старохришћанској Кападокији, сматрајући да је такав вид туристичке промоције веома ефектан. Додао је и да су интензитет музике, постављање камера и понашање учесника у догађају (њих тридесетак) били тако испланирани и изведени да никако не ремете осетљиву статику грађевине.
Одговорност за процену примерености одржавања оваквог хепенинга унутар манастира сносе цивилне власти и Дирекција за културу трабзонског вилајета, који су музичарима издали посебну дозволу, објашњава Танасковић.
„Негативно реаговање председника Удружења туристичких предузећа и путничких агенција Мурата Чавге показује да се и у обавештенијим круговима турског друштва сви баш не слажу са давањем оваквог изузетног одобрења. Чавга се, поред осталог, пита чему корисном може послужити једнократно увођење диско музике у манастир, где се иначе само једном годишње одобрава вршење верске службе, а и како би се у Турској доживео сличан чин у некој џамији на тлу Европе“, напомиње он.
Панагија Сумела — светиња понтских Грка
Понт, како се у прошлости називао регион око Трабзона, био је насељен Грцима још од најстаријих времена, када се историја није писала, већ се препричавала у облику мита. Из тих времена потиче и мит о Аргонаутима и Златном руну. Међутим, након 1924. и мировног споразума између Турске и Грчке, као и историјских догађаја који су у грчкој историји познати као „Велика катастрофа“, понтских Грка на северу Турске више нема — иселили су се у Грчку и тадашњи СССР.
Панагија Сумела, њихово централно сакрално средиште од краја 4. века, остало је празно.
„После скоро девет деценија без верског живота, на празник Успења Пресвете Богородице 2010. године, васељенском патријарху Вартоломеју је први пут било допуштено да одржи свету литургију. Манастир је 2015. године затворен ради реконструкције и реновирања, а за посетиоце је, колико знам, поново отворен средином прошле године“, каже Танасковић.
С обзиром да хришћана у околини манастира практично више нема, турске власти су благонаклоне према туристичком валоризовању ове изузетне светиње са Листе светске културне баштине Унеска, а по положају сличне нашем манастиру Светог Василија Острошког, додаје наш саговорник. То важи и за друге хришћанске сакралне објекте, сем цркава које су некада биле претворене у џамије, а сада им се враћа тај статус из османског доба, закључује он.