Овакви скупови су безбедносна претња за БиХ, а инспиратори таквог понашања су Комшић и Изетбеговић, који су као носиоци највиших политичких функција најодговорнији за радикализацију ситуације, истиче декан Факултета безбедносних наука из Бањалуке Предраг Ћеранић. Како каже, док се Комшић непримерено понаша, Изетбеговић својим запаљивим говорима ствара атмосферу која погодује одржавању манифестација попут ове у Бужиму.
Изетбеговић и Комшић инспиришу екстремисте
„Најодговорнији су политичари који се понашају у духу онога што је рекао Алија Изетбеговић – да су ради БиХ спремни да жртвују мир. А шта то значи, имали смо прилике да видимо у протеклом рату. Дакле, неко жели да оствари аманет свог оца и не размишља о жртвама којих би било на свим странама“, каже он.
Млади подлежу атмосфери коју ствара врхушка СДА, а то што ова странка не жели да учествује у расправи о најважнијим политичким питањима везаним за будућност БиХ показује да је она највећи проблем у БиХ, сматра Ћеранић.
„Док из Републике Српске непрекидно стижу понуде за разговоре, Бакир Изетбеговић се на њих не одазива, већ он и његови сарадници, а изгледа да му је најближи сарадник Жељко Комшић, стално помињу рат и позивају „босанске патриоте“. И онда имамо ову појаву на терену, да се уз ратне заставе и покличе дешавају манифестације где има доста младих који рата нису видели и нису свесни до каквих последица такво понашање може да доведе“, категоричан је Ћеранић.
Видео снимци и фотографије окупљања у Бужиму објављени су на Фејсбук страници „Нанићеви Бужимљани“, названој по имену покојног команданта 505. бригаде Изету Нанићу, где стоји да су бошњачка удружења, чија имена нису наведена, организовала марш у том месту, славећи догађаје из рата, у којима су страдали и српски цивили. Сличан марш је у Бужиму организован и 11. јануара ове године.
Бужим центар екстремиста и за време рата
Одговарајући на питање зашто баш Бужим постаје центар окупљања екстремиста, Ћеранић објашњава да је овај градић био центар екстремиста и током грађанског рата у БиХ. Бужимска 505. моторизована бригада, у чијем саставу су биле и јединице под називом „Хамзе“ и „Газије“, борила се како против Војске Републике Српске, тако и против јединица Аутономне покрајине Западна Босна, која је била под контролом Фикрета Абдића.
„Та Бужимска бригада позната је по злочинима које су чинили, како према Србима, тако још више према Бошњацима, а низ тих злочина остао је некажњен“, каже Ћеранић.
Словећи као „неосвојива тврђава“ за време рата, Бужим је данас постао центар окупљања екстремиста млађе генерације. Оваква окупљања, према његовим речима, нису само претња по безбедност Републике Српске, већ за целу БиХ и радикализују ионако затегнуту политичку ситуацију у тој држави.
„За окупљања у Бужиму сазнали смо преко друштвених мрежа, а ко зна колико оваквих манифестација има широм БиХ“, додаје Ћеранић.
На провокацију из Бужима, из Републике Српске стижу оштре реакције. Српски члан Председништва Милорад Додик поручује да рата у БиХ неће бити.
„То је нешто што је организовано, то је нека подмукла активност која је очигледно на простору читаве Федерације. Ми знамо да СДА окупља своје ратне ветеране, покушава их мобилисати и покушава их организовати у некој заблудној причи о томе да ће евентуално нешто требати“, казао је Додик.
Док борачка организација Републике Српске тражи да међународна заједница реагује на овакве инциденте, који, како саопштавају, уносе страх међу српско становништво, Додик сматра да међународна заједница неће реаговати. Према његовим речима, Запад даје подршку радикалном исламизму и њихово партнерство са Бошњацима учвршћује крајњи циљ – мајоризацију Срба.
Муслимани од 1995. године покушавају да у миру остваре оно што нису успели у рату – да од БиХ направе муслиманску државу, а све под изговором стварања функционалне државе, а свет је олако прешао преко чињенице да су се у грађанском рату у БиХ на страни муслимана борили муџахедини, они исти против којих се Запад борио у више светских држава, додао је Додик.