Иначе, Турци традиционално део своје имовине чувају у злату баш како би се заштитили од инфлације и пада вредности лире, пише Пословни дневник.
Како преноси Фајненшел тајмс, позивајући се на учеснике састанка, министар финансија Нуредин Небати је током своје прве посете Великој Британији, откако је крајем прошле године преузео ту дужност, казао како се влада у Анкари нада да ће барем 10 одсто од процењених 250 милијарди долара вредног злата које Турци држе „испод душека“ ући у финансијски систем.
Ердоганов план
Иницијатива мотивисања грађана да продају злато део је ширег пакета стабилизовања турске валуте који је председник Реџеп Тајип Ердоган открио у децембру. Ердоган је обећао да ће грађани који ороче новац у банкама добити одштету од државе ако вредност лире током рока орочења падне више него што износи камата на штедњу, пише Пословни дневник.
Турски председник сматра да тако више неће бити разлога да грађани купују девизе и злато да би заштитили имовину од инфлације и стрмоглавог губитка вредности домаће валуте. Подсећања ради, само током 2021. лира је према долару изгубила 44 одсто вредности.
Небати је истакао да ће 30.000 златара одиграти кључну улогу у прикупљању златног накита. Влада је потписала и уговоре са пет рафинерија злата које ће прикупљени накит претопити у златне полуге, а које ће потом бити ускладиштене у трезорима централне банке.
Као традиционални поклон приликом венчања и рођења, златни накит је за турске грађане већ дуги низ година пожељни начин чувања имовине, с обзиром на сумњичавост према банкама услед искустава са инфлацијом кроз историју.
Међутим, владини званичници склоност злату сматрају делом ширег проблема „доларизације“ финансијског система, односно окретања грађана према страној валути и племенитим металима што је стални извор притиска на турску лиру.
Иако је владин пакет мера за ојачавање поверења штедиша чак и забележио известан успех привукавши 23 милијарде долара у банке, финансијски аналитичари сумњичави су према тези да ће то пружити трајно решење за стабилизацију курса лире.
Наиме, ако се узме у обзир јануарска стопа инфлације од 48,7 одсто, Турска има негативну каматну стопу од готово 35 одсто. Један инвеститор који је присуствовао састанку с министром Небатијем казао је за „Фајненшел тајмс“ да ће дугогодишње неповерење Турака према лири бити тешко премостити.
„Можда би, ако понуде стварно добру каматну стопу, могли да привуку одређено интересовање. Али сумњам да ће добити 25 милијарди долара у злату“, казао је он.
Министар финансија оставио добар утисак
Небатијева посета Лондону имала је за циљ да увери стране улагаче који су последњих година „побегли“ из турских деоница и обвезница да свој капитал опет усмере према тој земљи.
При том је стао у обрану најпроблематичнијег дела приче, а то је Ердоганова упорна политика држања кључне каматне стопе испод стопе инфлације. Турски министар финансија изјавио је да ће инфлација до краја ове године оштро пасти.
Инвеститори који су присуствовали састанку истакли су да је Небати на њих оставио много бољи утисак од некадашњег министра Берата Албајрака, чија је највећа квалификација за избор на ту дужност била што је Ердоганов зет.
„Порука је јасна: страни је капитал добродошао. Заборавите на капитална ограничења, то нећемо радити. То је охрабрујуће“, изјавио је Тим Еш, аналитичар за растућа тржишта у „Блу-Беј асет менаџменту“.