„Обновљиви извори енергије ће помоћи човечанству да смањи емисије ЦО2, али не и да их у потпуности елиминише. Наши прорачуни показују да при строгој контроли количина ефекта стаклене баште, нуклеарна енергија ће постати најпоузданији и најјефтинији извор електричне енергије за већину земаља на свету“, рекао је аутор истраживања и научник из америчког Института науке „Карнеги“ Леј Дуањ.
У свом новом истраживању Дуањ и колеге су се заинтересовале како ће затварање електрана на угаљ и гас утицати на доступност енергије у већини земаља света, ка и на цену њене производње помоћу обновљивих извора енергије и нуклеарних електрана.
Научници су анализирали како се мења ниво сунчеве светлости на површини и снага ветрова на територијама у 46 кључних држава и региона света: у Сједињеним Америчким Државама, Европи, Русији, Кини, Индији, Аустралији и неким земљама Северне Африке и Латинске Америке. Ове податке су искористили за обрачун цене електричне енергије при делимичном или потпуном одустајању од фосилних горива.
Када се количина ЦО2 смањила за приближно 15-20 одсто, ветрењаче и соларни панели су се показали повољнијим за изградњу и експлоатацију него нуклеарне електране.
У случају када се количина ЦО2 смањила за 98-99 одсто од тренутног нивоа, ситуација је била обрнута – нуклеарна енергија је била значајно јефтинија и повољнија од обновљивих извора светла и топлоте уз сличан ниво инвестиција. То је посебно било карактеристично за Бразил, Немачку и многе друге државе чији климатски услови не погодују за рад ветрењача.
У Бразилу ће нуклеарна енергија бити исплативија него енергија добијена од ветропаркова и соларних панела приликом смањења емисије за 80 одсто и више, док ће у Немачкој изградња нуклеарних електрана бити исплативија ако се 84 одсто смањи емисија гасова са ефектом стаклене баште.
У том случају, ако цена изградње и експлоатације нуклеарних електрана се значајно смањи у наредним годинама, онда ће и и та граница бити још нижа око 50 одсто за Немачку и шест одсто за Бразил.
Ови резултати, по мишљењу Леја Дуања и његових колега, говоре о томе да климатолози потцењују потенцијални допринос нуклеарне енергије у борби са глобалним отопљењем.
Даљи развој нуклеарних технологија, како се надају научници, ће омогућити да се убрза прелазак човечанства ка потпуно декарбонизованој економији.