https://sputnikportal.rs/20220214/naucnici-nuklearna-energija-kljucna-u-smanjenju-emisije-co2-1134358378.html
Научници: Нуклеарна енергија кључна у смањењу емисије ЦО2
Научници: Нуклеарна енергија кључна у смањењу емисије ЦО2
Sputnik Србија
Амерички научници су дошли до закључка да ће прелазак на соларне панеле и ветроелектране омогућити човечанству да смањи ефекат стаклене баште за 80-85 одсто... 14.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-14T20:45+0100
2022-02-14T20:45+0100
2022-02-14T20:45+0100
свет
свет
наука
екологија
угљен-диоксид
ефекат стаклене баште
загађење
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/13/1130809913_0:99:1920:1179_1920x0_80_0_0_0c70d50b182dc01ab33f084f09b7e413.jpg
У свом новом истраживању Дуањ и колеге су се заинтересовале како ће затварање електрана на угаљ и гас утицати на доступност енергије у већини земаља света, ка и на цену њене производње помоћу обновљивих извора енергије и нуклеарних електрана.Научници су анализирали како се мења ниво сунчеве светлости на површини и снага ветрова на територијама у 46 кључних држава и региона света: у Сједињеним Америчким Државама, Европи, Русији, Кини, Индији, Аустралији и неким земљама Северне Африке и Латинске Америке. Ове податке су искористили за обрачун цене електричне енергије при делимичном или потпуном одустајању од фосилних горива.Када се количина ЦО2 смањила за приближно 15-20 одсто, ветрењаче и соларни панели су се показали повољнијим за изградњу и експлоатацију него нуклеарне електране.У случају када се количина ЦО2 смањила за 98-99 одсто од тренутног нивоа, ситуација је била обрнута – нуклеарна енергија је била значајно јефтинија и повољнија од обновљивих извора светла и топлоте уз сличан ниво инвестиција. То је посебно било карактеристично за Бразил, Немачку и многе друге државе чији климатски услови не погодују за рад ветрењача.У Бразилу ће нуклеарна енергија бити исплативија него енергија добијена од ветропаркова и соларних панела приликом смањења емисије за 80 одсто и више, док ће у Немачкој изградња нуклеарних електрана бити исплативија ако се 84 одсто смањи емисија гасова са ефектом стаклене баште.У том случају, ако цена изградње и експлоатације нуклеарних електрана се значајно смањи у наредним годинама, онда ће и и та граница бити још нижа око 50 одсто за Немачку и шест одсто за Бразил.Ови резултати, по мишљењу Леја Дуања и његових колега, говоре о томе да климатолози потцењују потенцијални допринос нуклеарне енергије у борби са глобалним отопљењем. Даљи развој нуклеарних технологија, како се надају научници, ће омогућити да се убрза прелазак човечанства ка потпуно декарбонизованој економији.
https://sputnikportal.rs/20210422/putin-rusija-realizuje-zadatak-emisije-stetnih-gasova-neophodna-saradnja-svih-1125160654.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
свет, наука, екологија, угљен-диоксид, ефекат стаклене баште, загађење
свет, наука, екологија, угљен-диоксид, ефекат стаклене баште, загађење
Научници: Нуклеарна енергија кључна у смањењу емисије ЦО2
Амерички научници су дошли до закључка да ће прелазак на соларне панеле и ветроелектране омогућити човечанству да смањи ефекат стаклене баште за 80-85 одсто. Док ће са осталих 15-20 одсто човечанство моћи да се избори само уз масовну употребу нуклеарне енергије. Резултати су објављени у научном часопису „Натур енерџи“.
„Обновљиви извори енергије ће помоћи човечанству да смањи емисије ЦО2, али не и да их у потпуности елиминише. Наши прорачуни показују да при строгој контроли количина ефекта стаклене баште, нуклеарна енергија ће постати најпоузданији и најјефтинији извор електричне енергије за већину земаља на свету“, рекао је аутор истраживања и научник из америчког Института науке „Карнеги“ Леј Дуањ.
У свом новом истраживању Дуањ и колеге су се заинтересовале како ће затварање електрана на угаљ и гас утицати на доступност енергије у већини земаља света, ка и на цену њене производње помоћу обновљивих извора енергије и нуклеарних електрана.
Научници су анализирали како се мења ниво сунчеве светлости на површини и снага ветрова на територијама у 46 кључних држава и региона света: у Сједињеним Америчким Државама, Европи, Русији, Кини, Индији, Аустралији и неким земљама Северне Африке и Латинске Америке. Ове податке су искористили за обрачун цене електричне енергије при делимичном или потпуном одустајању од фосилних горива.
Када се количина ЦО2 смањила за приближно 15-20 одсто, ветрењаче и соларни панели су се показали повољнијим за изградњу и експлоатацију него нуклеарне електране.
У случају када се количина ЦО2 смањила за 98-99 одсто од тренутног нивоа, ситуација је била обрнута – нуклеарна енергија је била значајно јефтинија и повољнија од обновљивих извора светла и топлоте уз сличан ниво инвестиција. То је посебно било карактеристично за Бразил, Немачку и многе друге државе чији климатски услови не погодују за рад ветрењача.
У Бразилу ће нуклеарна енергија бити исплативија него енергија добијена од ветропаркова и соларних панела приликом смањења емисије за 80 одсто и више, док ће у Немачкој изградња нуклеарних електрана бити исплативија ако се 84 одсто смањи емисија гасова са ефектом стаклене баште.
У том случају, ако цена изградње и експлоатације нуклеарних електрана се значајно смањи у наредним годинама, онда ће и и та граница бити још нижа око 50 одсто за Немачку и шест одсто за Бразил.
Ови резултати, по мишљењу Леја Дуања и његових колега, говоре о томе да климатолози потцењују потенцијални допринос нуклеарне енергије у борби са глобалним отопљењем.
Даљи развој нуклеарних технологија, како се надају научници, ће омогућити да се убрза прелазак човечанства ка потпуно декарбонизованој економији.
