„Шта год да радимо на својој територији, Запад сматра да има право да нам говори како треба да се понашамо. То је елементарни недостатак васпитања“, рекао је Лавров на конференцији за новинаре.
Према његовим речима, „то се огледа у последњим позивима: хајде да проверимо шта Русија тамо ради, рекли су да су вежбе завршене, али не верујемо, имаћемо могућност да проверимо са сателита и користећи друге информације обавештајних служби“.
Он је додао да је Русија изненађена континуираном хистеријом на Западу око наводне руске „инвазије“ на Украјину.
„Наравно, ово (непрекидна хистерија на Западу око наводне инвазије Русије на Украјину) не бих рекао да нас забавља, али изазива дубоке недоумице“, рекао је Лавров .
Дијалог о руским предлозима
Шеф руске дипломатије је напоменуо да је Запад изразио спремност да се укључи у дијалог о темама које се тичу стварања и размештања ракета средњег и кратког домета, транспарентност вежби које се одржавају и обнављање контаката између војске.
Како је навео, Русија је спремна да разговара са Западом о безбедносним питањима, али не на уштрб разговора о кључним забринутостима Москве.
„Сматрамо позитивним кораком и бићемо спремни за такав дијалог, али ни у ком случају не на уштрб разјашњења суштинских питања нашег става, која се односе на потребу да се заустави непромишљено кретање НАТО-а ка истоку, и тражити друге начине да се осигура безбедност свих евроатлантских земаља“, нагласио је руски министар и додао да је о томе подробно говорио председник Русије Владимир Путин.
Министар је приметио да је Запад као сопствене предлоге о безбедности изнео оне иницијативе које је претходно изнела Москва, али су одбачени.
„То нису толико предлози Запада, колико су предлози Русије које је Запад добијао последње две-три године и доследно одбијао, али сада, када смо заоштрили проблем безбедности у Европи, морао је да се сложи и чак их представио као своје иницијативе“, објаснио је Лавров.
Он је објаснио да се то тиче предлога руског председника да се прогласи мораторијум на размештање ракета средњег и кратког домета у Европи, као и низа иницијатива Генералштаба поднетих НАТО-у на разматрање, укључујући мере за изградњу поверења и дијалог између војних ресора.
„Сада је Запад у својим одговорима, које смо добили, изложио све те области, изражавајући спремност да води, како је речено, озбиљан дијалог о овом питању“, закључио је он.
Подсетимо, Министарство спољних послова Русије објавило је 17. децембра 2021. нацрте уговора са Сједињеним Америчким Државама о гаранцијама безбедности, као и споразума о мерама за обезбеђење безбедности Русије и држава-чланица Северноатлантског савеза. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање од даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби. Крајем јануара САД и НАТО упутили су Москви писане одговоре на предлоге Русије о безбедносним гаранцијама.
Хистерија око наводних планова Русије да нападне Украјину траје већ недељама. Иако је Москва више пута демантовала да има такве намере, западни медији и политичари не престају да понављају исту мантру. Штавише, траже да Русија повуче трупе које изводе војне вежбе на сопственој територији. Чак су и украјински званичници више пута саопштавали да немају информације да Русија спрема напад на њихову земљу.