До сада су изнете хипотезе да је вода на Земљу стигла „бомбардовањем“ астероидима или кометама које носе воду у младости наше планете. Међутим, нова анализа стења прикупљеног на Месецу током Аполо мисија, говори да то можда није тако.
Научници из Лоренс Ливермор националне лабораторије у САД изнели су нову теорију, да је вода настала на самој Земљи.
„Земља је или рођена са водом, или је погођена нечим што је у суштини била чиста вода, без много других елемената. Наш рад елиминише могућност метеорита или астероида као могућег извора воде на Земљи и јасно указује да је Земља „рођена“ са водом“, каже космохемичар Грег Бренека из Лоренс Ливермор лабораторије.
Докази са Месеца значајни су, јер је он настао, како верују научници, када и Земља, приликом судара два космичка тела. Месец, за разлику од Земље, нема тектонске плоче нити временске прилике, па ерозија мање утиче на геолошке доказе.
Научници су истраживали три узорка са Месеца, кристализована пре око 4,3 милијарде година и у њима тражили два изотопа, нестабилан и радиоактиван рубидијум-87 и изотоп у који се он претвара, стронцијум-87.
Ова два елемента приказују нестајање нестабилних елемената, што се може „пресликати“ и на воду. Према налазу научника, у систему Земља-Месец било је мало стронцијума-87 чак и пре судара који је раздвојио планету и сателит.
То указује да хипотетички судар при ком су се раздвојили Земља и Месец није узроковао нестанак нестабилних елемената, па самим тим ни воде, те да су нестабилни елементи на Земљи и Месецу углавном наслеђени од њиховог претходника, пише Сајенс алерт.