Он пре свега истиче да риба садржи за човека незаменљиве омега-3 масне киселине чији недостатак у организму изазива различита обољења.
„Ствар је у томе што практично све ћелије нашег организма имају мембрану чији рад директно зависи од количине омега-3 масних киселина. Што је има више ћелија ће боље функционисати, ефикасније ће се одвијати метаболички процеси, а од тога зависи и имунитет“, наводи дијетолог.
Ако се риба храни неправилно, омега-3 киселине могу да буду уништене, упозорава он.
„Када купујете нека то увек буде свежа, а не смрзнута риба. Поновно замрзавање, чување у полиетилену, вакумираним паковањима компликују ствари. Те масти брзо оксидирају и постају токсичне“, објашњава Золоторјов.
Најбољи начин припреме рибе су – на пари, сушење или ако се запече.
Пржење умањује хранљиву вредност рибе, наводи он и објашњава зашто поред рибе треба конзумирати и маслац.
„Зими је обавезно, поред свега осталог, јести маслац. Око 10 грама дневно – то је довољно за особу која има средњи ниво физичке активности. То неће имати лош утицај на организам када је реч о холестеролу, а изузетак су ситуације када неко болује од болести када је конзумирање маслаца забрањено, на пример упале панкреаса. Довољна количина омега-3 масних киселина заједно са путером створиће ефекат бронхопулмолошког имунитета који ће штитити организам и од вируса“, наводи руски дијетолог.
Свака врста рибе има нека јединствена својства, на пример пацифичка скуша и спрат су корисни за централни нервни систем, лосос за кардио-васкуларни систем, док бакалар може да има и антиканцерогени ефекат, закључио је Золоторјов.