Студија је анализирала како људи постају опрезнији како старе, а самим тим и спорије мисле. Ово би могло објаснити велики број истраживања која су закључила да брзина менталне обраде достиже врхунац у доби од око 20 година и да од те тачке пролази кроз стабилан пад.
„Наш налаз је охрабрујућ, јер резултати показују да просечни нивои менталне брзине у контекстима који захтевају брзе и изнуђене одлуке не опадају до релативно касног животног века“, рекао је др Миша фон Краузе са Универзитета Хајделберг и први аутор рада.
Студија, објављена у часопису „Нејчер хјуман бихејвиор“, користила је податке 1.185.882 учесника старости од 10 до 80 година.
У онлајн формату је од учесника тражено да разврстају речи у позитивне и негативне категорије, док такође додељују слику расним категоријама. Тест је првенствено дизајниран да измери снагу асоцијација неке особе у односу на расе (у овом случају црних или белих људи) и процена (представљених позитивним или негативним речима), али најновија анализа у оквиру датог истраживања узела је за фокус старост учесника, њихово време одговора и тачност.
Подаци су показали, као и претходне студије, да је просечно време за давање тачног одговора било на врхунцу код људи од око 20 година. Међутим, истраживачи тврде да ова метрика такође показује колико је особа опрезна у давању одговора, као и њене основне брзине моторичке реакције.
Користећи машинско учење, истраживачи су имали за циљ да извуку више информација о ова два скривена фактора из образаца у подацима. На пример, ако је неко доследно одговарао спорије, без обзира на тежину датог питања, вероватније је да ће модел то приписати спорим моторичким одговорима.
Анализа је показала да су 20-годишњаци били најбржи јер су били најспремнији да трампе прецизност за брзину. Научници су закључили да је чисто механички део одговора (колико брзо особа види питање и додирне тастатуру) био најбржи код особа од 14-16 година. Чинило се да је брзина менталне обраде достигла врхунац код људи од око 30. године, а само је незнатно опала између 30. и 60. године. Учесници су такође правили мање грешака како су постајали старији, барем до око 60. године.
Др Џошуа Хартсорн, психолог на Бостонском колеџу који није био укључен у најновији рад, рекао је да је коришћена метода машинског учења импресивна и да ће подстаћи психологе да преиспитају неке раније налазе засноване искључиво на брзини одговора.
„Ово се придружује низу радова који указују да је начин на који се менталне способности мењају током живота компликован и да заправо не знамо шта се дешава“, рекао је он. „Али шта год да се дешава, дефинитивно не стоји да достижемо врхунац са 20 и одатле идемо низбрдо.
Вон Краусе је рекао да је рад покренуо полемику да ли људи могу бити изврсни у различитим задацима у зависности од старости. „Очигледно, постоје задаци у стварном животу где је кључно избећи грешке, као што је медицинска дијагноза, док је у другим задацима, као што је избегавање препреке на путу, брзина важнија“, рекао је он. Међутим, додао је да ће, у одређеним границама, људи вероватно моћи да прилагоде свој стил доношења одлука како би одговарали захтевима ситуације.