Не може се пребројати колико је пута у последњих месец дана наводна руска инвазија на Украјину била „извеснија него икада“. Амерички председник Џо Бајден, то понавља погледом као Гари Купер у филму „Тачно у подне“, једном од најбољих примера филма из жанра напетости. Мењали су се само временски оквири – некада је „руска инвазија“ „извесна“ у року од 48 сати, некада у року од неколико дана. Али, она никако да се догоди.
А заправо је реч о класичном холивудском поступку, којим су се служили, да наведемо само оне најпознатије, Фред Цинеман у већ поменутом „Тачно у подне“, Ридли Скот у „Осмом путнику“, Орсон Велс у „Дами из Шангаја“ или Алфред Хичкок, који је овај жанр довео до савршенства.
Одлагање преокрета – политичка злоупотреба холивудске напетости
О томе како се у филму појачава и одлаже напетост може да се напише читава библиотека, објашњава теоретичар филма Божидар Зечевић. Ради се о драматуршком трику који у чијој основи лежи погрешно вођење гледаоца, завођење, како наш саговорник каже, велика лаж.
Холивуд, према Зечевићевим речима, и не крије да се ради о великој лажи јер се у центру америчке филмске индустрије највишом уметношћу и сматра она која наубедљивије успева да слаже гледаоца, откривајући при том једно нарочито својство филма – да је између истине и лажи често ближи овом другом.
„Дакле, филм је, као што каже Орсон Велс, велики лажов, а ова велика кампања која се догађа поводом Украјине, базирана је на лажи, превари и погрешном вођењу. То је један холивудски принцип који очигледно има свој пандан и у овом политичком тренутку. Свакога дана сви западни политичари на челу са Бајденом понављају једну те исту причу, ту што чини суштину холивудске напетости, а то је непрестано одлагање преокрета“, каже Зечевић.
Свака драма, додаје он, може да се објасни Аристотеловом поетиком која каже да свака радња тежи преокрету, то јест крају и да се све што се догађа разрешава у тим тренуцима.
„Сад, оно што чини атрактивним жанрове као што је трилер (и не само трилер, напетости има у свим филмским жанровима), то је да се тај преокрет непрекидно одлаже, да се непрекидно појачава неизвесност драмског разрешења, да се појачава зебња после великог преокрета. А признаћете да је ова зебња данас на планетарном нивоу, јер се ради о сукобу који може довести до планетарне катастрофе. Играње на томе је веома опасно. Свет није холивудски филм и није холивудско појачавање напетости која кошта колико кошта биоскопска улазница. Ова улазница је веома скупа и може довести до краја света“, истиче Зечевић.
Ко је „Мекгафин“ у украјинској кризи
Техником одлагања напетости, вели он, мајсторски се поигравао прослављени британски редитељ Алфред Хичкок који је појачавање напетости, погрешно навођење и завођење гледаоца називао „Мекгафин“, по једном измишљеном лику. У сваком филму, Хичкок се питао шта је главни „Мекгафин“ у филму.
„У овом планетарном завођењу и заваравању, инвазија на Украјину која се никако не дешава и која се највероватније неће ни догодити, али служи као Мекгафин али служи огромној пропагандној машинерији да свакодневно свет држи у напетости, у одлагању напетости и преокрета и да га држи што дуже може“, сматра саговорник Спутњика.
Иако се, како каже, не бави политичким „Мекгафинима“, сваки филм, па и онај који се базира на напетости има крај – „Мекгафин“ се увек на крају покаже.
„Како ће се показати у овом тренутку, не знам, али да је он ту и да свакодневно мотивише све што се догађа у огромном планетарном пропагандном рату, нема никакве сумње. И да је дошао из Холивуда, из филма, па се пресађује у нешто много теже, озбиљније и много напетије него што је било каква драмска конструкција, такође нема никакве сумње“, сматра Зечевић.
Међутим, у речима америчког секретара за одбрану Лојда Остина, да је заправо Русија на прагу НАТО-а, а не НАТО на прагу Русије, нема никаквог драматуршког поступка – ради се о најобичнијој измишљотини, која се, истина, креће у оквирима зацртане холивудске матрице, али овог пута невешто и шематски коришћене. Амерички званичници измислиће било шта што у одређеном драмском тренутку може да замени сувисле одговоре. А таквих одговора, Остин нема.