НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Откривен највећи птеросаурусу из доба јуре /фото/

Крилати рептил дужине 2,5 метара пронашао је на стеновитим обалама острва Скај у Шкотској студент докторских студија на Универзитету Сент Ендруз 2017. Након неколико година ископавања и детаљних проучавања фосила, сада су познате карактеристике птеросауруса који је насељавао ово место пре 170 милиона година.
Sputnik
Крилати гмизавци који су живели са диносаурусима познати су као птеросауруси, а фосилни остаци овог примерка импресионирали су палеонтологе својом гломазношћу, која никада раније није забележена у историји.
Након детаљног проучавања анатомије овог крилатог гмизаваца, истраживачи су утврдили да је реч о досад непознатој врсти. Дали су му шкотски галски назив dearc sgiathanach, односно „крилати рептил" и „гмизавац са Скаја“, пошто име острва Скај значи крилато острво. Према студији објављеној у часопису „Кјуернт бајолоџи“, крилати рептил има више од 2,5 метара, што је колосална величина за птеросауруса из периода јуре за ког су израчунали да је живео пре 201 до 145 милиона година.
1 / 4

Летећи рептил или птеросаурус из периода јуре.

2 / 4

Тако су истраживачи превезли део фосила пронађеног на обали острва Скај, у Шкотској.

3 / 4

Илустративна слика показује како је dearc sgiathanach изгледао у животу

4 / 4

Палеонтолог са Универзитета у Единбургу Стив Брусат пажљиво третира део фосила летећег рептила.

„Ово је највећи птеросаурус за којег знамо из периода јуре, а то нам говори да су птеросауруси постали већи много раније него што смо мислили, много пре периода креде, када су се такмичили са птицама“, објаснио је палеонтолог и аутор студије Стив Брусат.

Птеросауруси се не сматрају диносаурусима, али су били први кичмењаци који су развили лет, подвиг који су постигли око 50 милиона година пре птица. Међутим, да би летели, биле су им потребне лагане и деликатне кости, што је карактеристика због које се њихови остаци ретко одрже као фосили.

„Да би могли да лете, птеросауруси су имали шупље кости са танким коштаним зидовима, што је њихове остатке чинило невероватно крхким и нису могли да се сачувају милионима година. Ипак, овај фосил од око 160 милиона година (...) налази се у готово нетакнутом стању. Његови оштри зуби за хватање рибе и даље задржавају сјајни глеђ, као да је био жив пре само неколико недеља“, рекла је палеонтолог и коаутор студије Наталија Јагијелска.

Анализа раста кости птеросауруса открила је да он уопште није порастао. Иако је овај скоро одрастао примерак био величине данашње највеће летеће птице, истраживачи верују да је вероватно да је његова врста била већа.
Поред тога, ЦТ скенирање је открило да dearc sgiathanach има велике оптичке режњеве, што значи да је вероватно имао веома добар вид. Када је крилати рептил био жив, подручје које је сада Шкотска било је влажно и имало је топле воде, тако да се вероватно хранио рибом и лигњама са својим оштрим очњацима и добро дефинисаним зубима.
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Крокодил убица диносауруса: Откривени остаци необичног предатора
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Нови докази из пећине мењају све што знамо о првим људима у Европи
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Важно откриће о везама Балкана са Блиским истоком – контакти остварени пре више од 240.000 година
Коментар