ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Према речима Фабија де Колеа, специјалисте са Института за нуклеарне науке (ИЦН) Националног аутономног универзитета Мексика (УНАМ), експлозије повезане са неутронским звездама бацају племените метале у свемир, где се спајају са планетама у њиховој фази формирања.
Академик је објаснио да се у зависности од броја електрона, неутрона и протона крштавају елементи попут злата, водоника или магнезијума.
Унутар звезда, истакао је он, генеришу се нуклеарне реакције које претварају водоник у хелијум, ослобађају енергију и подстичу загревање. Када звезде више не могу да одржавају овај процес, оне се повећавају и умиру у облику супернове које бацају елементе у свемир.
Најтежи елементи, истакао је Де Кол, настају у такозваним неутронским звездама. Истраживач је додао да најмасовнији живе у паровима, што им омогућава проучавање изван различитих спектра светлости, преноси Спутњик мундо.
Недавно је пројекат ЛИГО почео да их анализира помоћу гравитационих таласа, који је 2017. успео да ухвати спајање две неутронске звезде у процесу у којем се формирају елементи тежи од гвожђа.
„Замислите да је у овом догађају који смо посматрали 2017. године произведено више од земаљске масе злата, па замислите количину тешких елемената који се производе у овим објектима“, рекао је Де Кол.