Киша течних драгуља: Ван Сунчевог система откривена планета са металним облацима
© Фото : Youtube/Herver Bouy/Printscreen
Пратите нас
ВАСП-121б, екстремно врућа планета ван Сунчевог система, има металне облаке и кишу сачињену од течних драгуља, открила је нова студија коју су водили астрономи са Технолошког института у Масачусетсу (МИТ).
Познато је да је ВАСП-121б дупло већи од Јупитера и да показује само једну своју страну звезди око које кружи. Даље, познато је да температуре на његовој дневној страни у просеку износе око 2.700 Целзијусових степени због релативно краће удаљености између планете и њене звезде.
Научници су такође открили да егзопланета има једну од најкраћих орбита, и да јој је потребно само око 30 сати да изврши револуцију око своје звезде.
What's the weather like on WASP-121b? Depends on the time of day! Scientists from @MITKavli and @TESSatMIT looked at the exoplanet's dark and saw, among other things, how water molecules are ripped apart in the sun, then reformed in the shade. @ScienceMIT https://t.co/fMST95QcVQ pic.twitter.com/T30mhpWvJa
— MIT EAPS (@eapsMIT) February 23, 2022
Док астрономи проучавају „дневну страну“ егзопланете од 2015. године, нова студија је заснована на сликама које показују „најјаснији до сада поглед на вечну тамну страну“, наводи се у саопштењу Кавли института за астрофизику и свемирска истраживања МИТ-а.
У саопштењу МИТ-а се наводи да су слике планете добијене помоћу спектроскопске камере на НАСА-ином свемирском телескопу „Хабл“.
Налази су такође објављени у рецензираном научном часопису „Нејчер астрономи“ 21. фебруара.
„Врући Јупитери су познати по томе што имају веома светле дневне стране, али ноћна страна је другачија зверка. Ноћна страна ВАСП-121б је око 10 пута слабија од дневне“, каже Тансу Дејлан, истраживач МИТ-а и коаутор студије.
Док је присуство водене паре на егзопланети било познато из претходних посматрања, нова студија је открила обрасце кроз које вода циркулише између њене дневне и ноћне стране, преноси „Спутњик Интернешенал“.
„Док на Земљи вода кружи тако што прво испарава, затим се кондензује у облаке, а потом пада киша, на ВАСП-121б, циклус воде је далеко интензивнији“, наводе истраживачи у новој студији.
Атоми водоника и кисеоника, који чине воду, разграђују се на дневној страни егзопланете због високих температура, након чега плутају на њену релативно хладнију тамну страну, која свакако има знатно више температуре од оних које су на Земљи, наводи се у студији.
Када разбијени молекули воде стигну до тамне стране, атоми водоника и кисеоника се поново комбинују и формирају молекуле воде, који затим поново лебде на страну која је стално окренута према звезди. Овај циклус напред-назад се стално понавља.
Према истраживачима, водени циклус егзопланете одржавају ветрови који дувају брзином до пет километара у секунди, или више од 11.000 миља на сат.
Занимљиво је да је тамнија страна планете довољно хладна да буде домаћин „егзотичним облацима“ од гвожђа и корунда, каже студија.
Корунд је саставни део драгог камења као што су рубини и сафири. Научници кажу да би ови метални облаци могли да путују и на дневну страну, где ће због високих температура да испаре и тако произведу егзотичне кише направљене од течних драгуља.
„Сада идемо даље од прављења изолованих снимака специфичних региона атмосфере егзопланета, да бисмо их проучавали као 3Д системе који они заиста јесу“, каже Томас Микал-Еванс, истраживач МИТ-а и главни аутор студије.
„Овим запажањем заиста добијамо глобални поглед на метеорологију егзопланета“,приметио је он.
Екстремне температурне разлике
Нова студија такође мапира температурне профиле на дневној и ноћној страни ВАСП-121б, откривајући да температуре у региону окренутом према звезди варирају између 2.300 и 3.200 степени.
За тамну страну, детектоване су температуре у распону од око 1.200 до 1.500 степени Целзијуса.
MIT astronomers have obtained the clearest view yet of exoplanet WASP-121b, which has a perpetual dark side that is tidally locked to its star. The night side’s atm most likely hosts iron clouds & rains titanium with winds that exceed Earth’s jetstream. 1/https://t.co/qmnjsHXQXG pic.twitter.com/61ZnlYoDRo
— Erika (@_AstroErika) February 21, 2022
Док су температуре на дневној страни планете расле са висином, оне су опадале са висином на ноћној страни, према истраживачима.
Истраживачи такође тврде да би велике брзине ветра на планети „вероватно могле да помере облаке“ преко небеског тела за око 20 сати, упркос његовој огромној величини.
Даље, истраживачи укључени у пројекат тврде да би ВАСП-121б такође могао да има трагове угљен-моноксида, што ће да истраже касније ове године путем свемирског телескопа „Џејмс Веб“.
„То би био први пут да бисмо могли да измеримо молекул који носи угљеник у атмосфери ове планете. Количина угљеника и кисеоника у атмосфери даје назнаке о томе где се ове врсте планета формирају“, наводи Микал-Еванс.
Верује се да егзопланета ВАСП-121б, откривена 2015. године, кружи око звезде која је удаљена скоро 850 светлосних година (једна светлосна година је 9,4 трилиона километара) удаљена од Земље. Да ставимо раздаљину у контекст, растојање између Земље и Сунца је отприлике 150 милиона километара.
22 Фебруар 2022, 23:00
