Радња је смештена у Београд 1917. и 1918. године када је рат увелико избрисао многе животе и када су вране равноправни грађани Београда и сведоци догаћаја.
„Биле су то године неочекиваних пријатељстава, профитера, тихих сахрана, вешања, грејања на паркет, двобоја, преког суда што правног што друштвеног и да, биле су то године жељне љубави. Године кад интелект губи вредност прегажен потребностима уличног пуког сналажења. Из таквих историјских околности рађају се најискреније људске приче, у којима је љубав немогуће порећи и у којима таква чиста и искрена емоција мора да боли“, каже драматург на овој представи Данка Секуловић.
© Фото : Архива Народног позоришта
Према њеним речима, „Година врана“ говоре о временима када је грешно волети, али када нас само љубав може загрејати.
„Иако се данас више животом не брани част, и изласци на двобој део су прошлости, вредности за које смо се јуче и данас борили делују тек само као слаби траг у поређењу са некадашњим борбама за опстанак, борбама за сваки залогај или лек. Попут учитељице која не одустаје од својих ученика, ова историјска прича упозорава и подсећа на све жртве које рат доноси, и то у несрећном тренутку док нам прети Трећи светски рат“.
Она додаје да је често „Велика драма“ Синише Ковачевића описивана као најамбициозније дело овог аутора, али да „Година врана“ претендује да преузме тај опис.
„Препуна историјских факата, уклопљених у лиричне мотиве ова драма је и више од велике, то је дело које нас води и кроз догађаје који су временски у прошлости у односу на радњу, док несумњиво слуте на недаће које ће се тек догодити, које ће тек постати део наше пребогате историје“, истиче Данка Секуловић.
На конференцији за новинаре поводом премијере овог комада, Ковачевић је истакао да ће публика први пут видети драмску представу са чак 60 учесника.
„Не сећам се да је било такве ни у време Љубише Ристића и КПГТ-а. Нисам сигуран да би то могло да се изведе било где другде и хвала целом Народном позоришту на труду уложеном у ову представу“, рекао је Ковачевић, истичући да је уложено много разумевања и ентузијазма.
Поводом изласка његове нове представе баш у време нових ратних пошасти у Европи, Ковачевић је рекао да, кад погледа иза себе, а има већ 68 година, не памти срећан период, не рачунајући интимне тренутке у животу.
„Ово није домен политике, ово је реминисценција старог човека“, рекао је Ковачевић и закључио да морамо тражити ужитак у ситним животним стварима.
Учитељицу Јулију Кавран игра Калина Ковачевић, њеног мужа – правника Алојза, наизменично ће играти Александар Срећковић и Бранислав Томашевић. Улогу санитетског мајора Живојина Рајића добио је Петар Стругар, његову мајку Катицу игра Љиљана Благојевић, а жену Љубинку – Соња Колачарић. Улогу капетана Мијата Тамнавца деле Хаџи Ненад Маричић и Бојан Кривокапић.
У подели су и Миодраг Кривокапић, Владан Гајовић, Драган Николић, Милош Ђорђевић, Драган Секулић , Бошко Пулетић, Танасије Узуновић и Драгослав Илић, Дарко Томовић, Хаџи Петар Божовић ...
Уз велики ансамбл Народног позоришта, представу „Године врана“ изводе и плесачи различитих стилова савремене игре, затим студенти глуме Факултета савремених уметности, као и троје деце.